Просветни гласник

3*

учитељска ШКОЛА

19

предмета изоотављене су све ближе одредбе и просто су само по имену поређани, који ће се учити. При овоме изостала је Етика и Руски језик, а враћен Немачки. 1 ) Изостала је и Алгебра, Познавање основиих закона земаљских и Војничко вежбање. А додано је ово: »Министар просвете и црквених послова овлашћује се: а) да изда наставни план, који ће ближе определпти шта ће се и колико из ког предмета и у ком разреду учити; б) да по том наставном плану иропише наставне програме за све предмете и разреде. II у једном и у другом погледу обратиће се нарочита пажња на методику предавања дотичних предмета у основној школи." А код дужности проФесора и учитеља казано је: »Да предметс одређене им за предавање сврше на време, држећи се наставног плана и наставног програма, које је министар просвете и црквених послова прописао.® Код рада саветскога место тачке а) речено је: »Саставља распоред часова и наставних предмета међ наетавнике." Изостављени су пријемни испити. Учитељски испит зрелости назван је просто „учитељски испит", и код њега је додано ово: »Али за то неће полагати обичног годишњег иснита, који се на крају године полаже, а резултат годишњих бележака њима ће вредети као општи резултат. Који ученик из једног или два предмета добије слабе оцене у општем резултату, примаће се на учитељски испит, пошто белешке из тих предмета поправи начином, којим се испитне белешке поправљају. Време за држање учитељског испита одређује министар просвете и црквених послова у правилима о томе испиту." 2 ) И то су све измене. Одмах идуће школске године утврђен је и овај

7. Наставни шлан за четвороразредну учитељску школу:

о

Наставни предмети

Разреди

« н (н §

и

I

II

III

IV

1 2 3 4 5 6 7

Наука хришћанска . Српски језик са старословенским и Литературом . Земљопис Историја општа .... Историја српска .... Психологија и Логика . Педагогика општа и примењена 2 4 2 4

1 1 КЗ СО

4 3 5 8

5 11 4 8 3 5 8

Пренос . .

12

12

20

44

') Али је доцније одлуком савета ироФ. од 24 Септ. те исте године (в. Бр. 416) и но одобрењу министра просвете опет враћен Руски, а изостављеи Немачки. 2 ) Зборник, св. 37, стр. 535. Исте године и дана, 31 Марта 1881, донесен је и Закон о установљењу учитељске школе у Пишу, којој је за управитеља постављен г. Милоје ЂлајиЛ. про®. ове школе.

О Оч

Наставни предмети

Разреди

гв 53 !?

и

© !»

1 1

11

IV

Пренесено

8

44

8

Историја Педагогике

_

4

4

9

Школски рад

12

12

10

Физика

3

-

—.

3

11

Зблогија и Ботаника

2

2

.—

4

12

Хемија и Минералогија

4

4

13

Рачун

3

3

14

Практична геометрија .

2

2

15

Хигијена.......

2

2

16

Пољска привреда....

4

, 4

17

Немачки језик

2

2

2

2

8

Свега .

22

22

22

24

90

18

Цртање и Краснопис

3

2

2

7 '

19

Црквено Певање с Правилом

3

:}3

3

3

12

20

Нотно Певање с Музиком .

2

2

2

2

8

21

Телесно вежбање ....

2

2

2

2

8

Свега

32

31

31

31

125

8. Опет нереди и брига о њима

Пред сам Петров дан ове године десио се опет мали неред. Ђаци су се договорили, да се пре но што се разиђу, негде састану и заједнички провеселе. Одређен је дан 25 Јуни у вече у каФани код Коларца. Били су ученици свих разреда. Но тамо неки од ученика потраже, да се неки другови њини удале с тога заједничкога весеља, јер их, веле, не трпе. Неки од ових изиђу одмах, а неки не хтедну, но остану и даље, и тражили су, да се изгнање њино »стави на глаСање.® Неколицина њнх на то скочи и покуша, да ове силом удали из дворнице. Ови су се опет бранили, те се тако изроди неред, да је и полиција морала да се умеша и кривце отера у полицију, а остали »другови к продужили су своје »весеље« и даље. 1 ) Чудно је, и доиста карактеристично, да сутра дан и идућих дана на саслушању ни један од ученика није хтео да одговара на пптања, говорећи, да »неће ништа да одговарају", да „не морају да дају одговора", да је то »приватна ствар њина", да се то »управе школске не тиче ништа", да в не умеју да пишу®, да „неће да пишу с( , јер то »није њина дужност но деловођина®, да »не могу да пишу®, јер су узбуђени, и тако даље! А један

') А. III., који је тада највише страдао, вели у саслушању између осталога ово :.... »Тада ме спопадоше М. Ј. М. II., С. С. и С. П. и стану ме ударати. Видећи ја то, дигнем се управо да бежим, али се тада диже цела гомила за мном, и кад смо кроз ходник пролазили, II. и Ј. давише ме око гуше и од тог дављења и сад се виде трагови, и један ме од н>их, рекао би С. П., удари до голој глави штапом и раскрвави ме. У тај мах дођоше два патролније, ко1'е кад мдоше моји нападачи, престадоше од боја. За тпм с једним патролџијом и једггим жандармом, који доцније стиже, отиднем у кварт теразиски, п узео се на протокол. Ту сам опрао главу од крви по лекарској наредби, апатролџија мп опра капут од крви. После по ноћп отипгао сам из полиције кући.«