Просветни гласник

20

УЧИТЕЉСКА ШКОЛА

отворено вели, да је био у напитом стању и не зна шта је било !! . . . И идућа 1881.—2. школска годинаније могла да се сврши без нереда. Овај је неред био у Народпом Позоришту. Било је то 28 Априла. Давана је престава »Рабагас.® За време преставе била се дигла толика Јраја у партеру стајања, а нарочито на трећој галерији, да се морала уМешати и полиција. Демонстранти су се и њој противили. Истрагом дознало се, да је тога вечера било у позоришту 39 ђака ове школе, за које истина није могло да се утврди колико је ко имао удела у нереду, али је у опште остало уверење, да су и они имали велика'удела. Један је од њих био и затворен. Већих последпца није било. Али је већ почело да пада јако у очи и да задаје велике бриге ово често демонстровање ђачко. Видело се већ јасно, да томе није био крив интернатски живот, јер га сад није било. 5 Јуна министар упућује акат управитељу ове школе у којем му износи величину ове бриге и пита: како би се једном стало на иут овим нередима ђачким ван школе ? ~) Управитељ је на то одговорио, да је размишљао озбиљно о овоме и предложио је ово: »1) да се одреде у школском закону строге и изречне казне за оне ученике, који се скупљају по каоанама, улицама, парковима и другим местима и ту праве неред, пијанче или чпне ма шта, што им не доликује; 2) да би се ђаци могли разликовати од других, који би на рачун њихов чинили нереде, кад већ не могу имати униФорму због сиротног стања (у учитељској школи то би се још и могло извршити пошто су скоро сви благодејанци), требало би наредити, да сви ђаци, поред школског листа, морају носити школски знак на капи или јаци од кацута; 3) управитељ Ј ) Један једини, С. Г., који те одговарао, ведж: »Ја сам долгао код Коларца случајно (!) и нађем тамо остале друтове,. у које се умешам. После иодужег седења поче се у дрултаву говорити, да се иетерају из друштва А. III. А. II., М. У. и С. Н, Да би отклонио неред, ја сам казао С. и Н. да се уклоне, што су и учинили. То сам исто казао н Ш. али ме он не нослуша. - Еад сам П. казао да се уклони, он је лупнуо штаном о астал, викнув : »хоћу да се стави на тласање, па ако је воља целога друштва, ја ћу да идем !« Тада је М. Н. говорно у одбрану Н. Носле неког времена доченају С. Н., С. и још неки III. и изгураше та до каније. Отуда се Ш. поврати и замахне столицом на С. П. ала су га онет изгурали и био је одведен у полицију. Ми смо се после тога још код Коларца веселили и одатле отишли код Пашоне. Шта је тамо било, не могу вазати, јер сам слаб на пићу и не опомињем се ничега, а кући ме одвео Ђ.« 2 ) Пре тога, у Фебруару месецу, по достави некој министар овако пише управи ове школе (22. Фебр. ПБр. 1017): »Питомци учитељеке школ'е не владају се уљудно у цркви, него праве таке нереде да се морају саблазнити сви присутнн у цркви. Ово јако пада у очи, да су се многи људи жалили против тих нереда. Особито јуче били су ђацж учитељске школе врло неуљудни у Вазнесенској цркви: некн су лупали п# цркви чворноватим батинама, другн нетама о патос ; неки су читали за певницом некакве списе, смејали се и разговарали, тумарали овамо онамо по цркви, излазили у невреме из цркве на поље, певали пеједнако И ненравилно, један другог дозивали и т. д. Међу тим пије се дао видети у цркви ни један од редовних проФесора, којих би дужност била да на њих пазе н да не допусте да чине таке скандале. Препоручује вам се и т. д.« И доцније, 1883, министар опет пише уиравитељу о неучтивом понашању ученика учитељске школе у цркви.

завода и остали наставнпци да буду дужни обилазити од времена на време места, где би се ђацп могли десити, у намери да контролишу њихно владање изван школе ; 4) Пошто ђаци нису пунолетни и немају грађанских права, требало би под казном забранити механџијама, који би примали к себи ђаке у намери да ту пију, демонструју итд. <( Услед ове бриге и овога предлога потекао је опширан и исцрпан „Школски закон за ученике учитељске школе« од 15 Јула 1882 г. ПБр. 4307, који и данас вреди и који ми доносимо одмах за овим. 9. Три мирне згодине Идуће школске 1882.—3. године раздате су по предлогу управитељевом виолине , које. су до тада биле школске, у својину ђачку. У Новембру укинута је, опет по предлогу управитељевом, вежбаоница у учитељској школи, а за вежбање узета поново основна школа код Саборне Цркве. Ове су године прописана правила о полагању учитељског испита за ученике учитељске тпколе, тсоја у главноме и данас вреде. Исто тако уређено је, да се ученици и ове школе преводе у старије разреде као ученици у гимназијама. 1 ) И 1883.—4. школска година прошла би на миру, да нису правила о давању државнога благодејања измењена у смислу толиких отежица за добијање његово, да је огромна већина ученика остала без помоћи, те су многи били принуђени и школу да напусте. Доцније јеова оштрина њина ублажавана, и у почетку 1885 прописана су стална нова правила о давању благодејања ученицима у свима средњим школама. 1884—5 прошла је на миру. 10. Пое^ледње измене Али 1885—6 тек што је почела, морала је да прекине свој рад. Наставници су готово сви отишли на војену дужност и предавања су морала да се обуставе. Тек 22 Марта министар наређује, да предавања отпочну, и то само у најстаријем, IV. разреду. За то су неки предмети, мање важни, изостављени, неки скраћени, а некима важнијима додан по који час, те се тако завршила ова школска година. Ова нам је година донела и треКе измене и допуне у закону и у изменама и допунама у закону о уређењу ове школе. По овим изменама ученици се у ову школу примају опет но свршетку IV разреда гимназије или реалке, а учење у њој х ) Довде се испитна оцена сабирада с тромесечнима и сума делила с бројем сабраних оцена. У своме шгсму управитељ вели: »Ни у једној школи ученици не шпекудишу с белешкама као у овој.... Докле је у свима средњнм заводима главни резултат ученичког успеха количник добивен кад се резултат месечних бележака сабере с испитном и збир подели са два, дотле се исиитна белешка у овој школи рачуна као и тромесечна....« Министар у својој наредби вели: »Овим начином се обезуважава испитна оцева.« За то наређује, да се ученици учитељских школа преводе из разреда у разред као и по гимназијама овако : „Зајире Ае се сабрати тромесечне белешке и резултат њихов иоредити са исиитним белешкама, иа иоделити са два."