Просветни гласник

143

VII. Саслушанн су усмени реФоратн г. г. д-ра Драгутииа Т. Мијушковића, редовног чдана Савета, Мијаила М. Станојевића и Јована Максимовића, ванредних чланова Савета, по крнвици г. Јована Пауновића, учитеља у Кдењу. Према реФератима г. г. реФерената Савет је нашао: да кривица г. Пауновића ннје ни но чему доказана, ади би ипак у интересу саме ствари требадо неке п неке тачке досдедити, које ће г. д-р Мијушковић доцније пз бдиже означити. VIII. Сасдушан је усменн реФератг. МидованаР. Маринковића, ванредног чдана Савета, по модби г. Божидара Јовановића, свештенпка-проФесора, којн је модпо да му се неке године хонорарне предавачке сдужбе уваже у сталне. Према реФерату г. Марпнковића Савет је оддучио : да се ова молба г. Јовановића може уважити. IX. Саслушан је усмени реФерат г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета по молби г. Милоша Красојевића, пређашњег надзорнпка Врањске Бање, који је модио да се њ'егову сину Ђорђу Красојевићу, ученику I разреда врањске гнмназије, да благодејање из Фонда пок. владпке Вићентија. Према реФерату г. Идића Савет је нашао: да Ђорђе Красојевнћ није иснунио све услове нрописане правплнма за добивање благодејања из поменутог Фонда, и нрема томе му се модба не може уважнти. С овим је свршеп овај састанак. САСТАНАК 654-тп 15. марта 1896. године у Београду Биди су: иотаредседник Жив. П. Симић; редовни чланови: д-р Драг. Т. Мијушковнћ, Димитрије С. Јовановић, Јеврем А. Илић, архнмандрнт Фирмилијан и Момчило Иванић; ванредни чланови: Михаидо Михаиловић, Милован Р. Мприикоми!., Вогољуб ТириЦ Љубомир МиљковиЈ!, Љубомир Јовановић, д-р 'Борђе С. Ђорђевик, Мијаило М. Станојевић и Јован Максимовић. Посдовођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је и нримљен записник 653. састанка. II. Прочитано је пнсмо г. Министра прос.вете и Црквеннх послова од 4. марта о. год., ПБр. 4858.,

којим је спроведена Савету на оцену молба г. Милоша Красојевића, пређ. надзорниКа Врањске Бање, који је молио да се његову сину Ђорђу Красојевнћу, ученику I разреда гимназије, да благодејање из Фонда нок, владике Вићентнја. Пошто молидац није поднео оцене за последња два двомесечја, нз којих би се могло видети како му се овај син учи — то је Савет одлучио: да се ова молба г. Мидоша Красојевића не може уважити. Поводом овакога неуредног подношења оцена о успеху пптомаца Фонда пок. вдадике Вићентија, Са- „ вет је одлучио: да се умоли г. Министар просвете и црквених послова да изволп наредити свима старешннама оних завода у којима се школују ови питомци: да свакога двомесечја уредно подносе министарству просвете оцене свих пптомаца поменутог Фонда, како бп се могло контролнсатп, који заслужује да остане благодејанац и даље, а који не. III. Прочнтано је писмо г. Министра нросвете и црквених нослова од 4. марта о. год., ПБр. 4859., којим је снроведена Савету на оцену молба г. Мидоша Красојевића, нређ. надзорника Врањске Бање, који је модно да се његову сину Јанићију Красојевићу, ученику II разреда гимназије, новиси благодејање из. Фонда пок. вдадике Вићентија од 30 на 40 динара месечно. Сазет је оддучно: да се Јанићију Красојевпћу може повисити благодејање из Фонда пок. вдадике Вићентија на 40 (четрдесет) динара месечно, и то да му се рачуна од 1. Фебруара ове године. У исто време Савет је одлучио: да се свима питомцима Фонда пок. владике Вићентнја, који немају по 40 динара месечног благодејања, може благодејање новисити на 40 динара месечно, што би се имало рачунати од 1. Фебруара ове године. IV. Прочитано је пнсмо г. Министра нросвете и црквенпх посдова од 11. марта о. г., ПБр. 6037., којим је спроведена Савету на оценумолба г. Љубомира Павића, учитеља, који је молно да му се неке године, проведене у учптељству ван Краљевнне Србије, уваже у године сталне учитељске службе. Савет је одлучио: да се умоли г. Јевр. А. Илић, редовни члан Савета, да ову молбу проучи и о томе Савету реФерује. V. Прочнтано је писмо г. Министра прос.вете и црквенпх послова од 6. марта о. год., 11Б. 5467.,