Просветни гласник

144

радва главнога, просветног савета

којим јо спроведена Савету на оцену молба г-ђице СоФије Бранковпћеве, учћтељпце, која је модида да јој се неке годиие иривремеие учптељске сдужбе урачунају у године сталне учптељске службе. Савет је одлучио: да се умоли г. Јевр. А. Илић, редовип члан Савета, да ову молбу проучи и о томе Савету реФерује. VI. ПроЧитаио је писмо г. Миппстра просвете и црквених послова од 6. марта о. год., ИБр. 5622., којим је спроведена Савету на оцену нонуда г. А. Иајевића, књижара из Нов. Сада, који је понудио на откуи известан број прпмерака свога издања „Невеиа.": Савет је одлучпо: да се „Невен" може од понуђача откуппти п употребити за оно, за, што је понуђен, само ако има потрсбе и кредита за то. VII. Прочитано је писмо г. Минпстра просвете и црквених послова од 6. марта о. год., ПБр. 5625., којим је спроведена Савету на оцену понуда г. Стевана Болманца, свештеника александровског, који је понудио на откуп своје „Спеве", који би се имали употребити за поклањање учеипцпма основ. школа о испиту. Савет је одлучио: да се умоли г. Мијајло М. Станојевић, ванредни чЛан Савета, да ово дело прегледа и Савету реФерује. VIII. Прочитано је писмо г. Министра просвете п црквених послова од 11. марта о. год., ПБр. 5915., којпм је спроведена Савету на оцену понуда г. Петра Никетића, учитеља, који је поиудио за школсшг уџбеник поправљено издање свога „Земљоппса за III разред основних школа." Савет је одлучпо: да се умоле г. г. Коста Ф. Ковачевић, проФесор II београд. гимиазије, иЈован Максимовић, учитељ и ванредни члан Савета, да ово дело прегледају н Савету реФерују. IX. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 29. Фебруара о. г., ПБр. 14942., којпм се Савет поново пита о квалиФикацнјп г. д-ра Михаила Ј. Јовановића, пређашњег предавача. Савет је одлучпо: да се умоли г. д-р Милан Јовановић-Батут, редовни члан Савета, да ову молбу и сва документа овога кандидата ирегледа и Савету реФорујс.

X. Црочитано је иисмо г. архимандрита Фнрмилијана, којпм јавља Савету да се пе може примпти прегледа дела „Познавање Цркве плп Обредословље" од пгумана г. Хаци ТеоФила Стеваповића. Савет је одлучио: да се умолн г. Јеврем Бојовић, проФесор Богословије, дапомеиуто дело прегледа п Савету реФерује: може ли се оно употребити као школскп уџбеник у Богословији п Учптељској Школи. XI. Прочитани су реФерати г.г. Богдана Поповнћа, проФесора Велике Школе, и Јована Несторовића, проФееора пожаревачке гимиазије, о „Сриско-Француском Речнику" од г. Јаћима Н. Стевовића, предавача. РеФерат г. Поповића гласи: Главном Просветном Савету. Част ми је известити Вас, да сам прегледао „Срцско-Француски Речник" г. Стевовића, који мн је Главни Просветни Савет изволео послатп на оцену, и да је моје мпшљење о њему ово: Речник је рађен савесно, брпжљиво; и за свакога који га је прегледао, јасно је да је ппсац у овај посао морао уложити и много :труДа, и много добре воље, и доста обилнога знања Фрапцускога језика. — Номенклатура је доста богата, и за велику већину речи писац је успео да нађе еквиваленте Француске. Онде где се Француске речи ие поклапају иотпуно са српским, то долази, како изгледа, внше отуда што је писац хтео да да што већи број Француских, но отуда што није био сигуран у сасвим прецизно значење њихово. Кад за реч лоиов даје, уз Француске изразе по1еиг и јИои, још п изразе и тагаиЉ, то је зацело из поменутог узрока, а не зато што су му нрава значења последњих двеју речи била непозната. — Ред којпм су Француска значења у појединим чланцима сложепа, такође је логично изведен. — Најзад штампа је јасна и тачна, без штампарских погрешака. Све те особппе чиие да се о речнику, у главном, може говорити само похвално. Снтнпје замерке које би семогле учипити (н. пр. за унашања уречник ређих или застарелих речи, као регсЈпз, додате, ц т. д., које су погдекад још и нетачно примењене); за тим мало нетачна расноређивања Француских сипоипмнпх речи па одговарајуће српске синонимне речи; асћагпе би н. пр. требало пре да стојп код окомити се него код киван; циепШе пре код рита него код криа, п т. д.), те ситннје замерке ишчезаI вају, кад се добре особине узму у обзир.