Просветни гласник

РАДЉА ГЛ.АВНОГА ПРОСВВТНОГ САВЕТА

145

Најкрупнија замерка која би имала да се учини овом речнику, реЧпику, не нисду, то је то, што су Француске речи стављене поред српских без икаква даљег објашњавања. Кад се пише речник Француско» српски, дакде речнпк из којега Србин пма само да научи шта Француска реч значи, онда, најзад, није врло ведика невоља кад побројана српска тумачења нису строже обедежена и ограничена. Србин зна свој језик, и знаће која се од побројаних срнских речи сдаже са текстом којп се преводи. Али, код срискофранцуског речника, тражи се да се у њему нађе страна реч која има да се уиотреби у преводу; а зато је потребно да су у таквом речнику обележене разлике између појединих страних израза иобројаних у њему, било каквом синонимном речју у загради (тако се ради у мањим реченнцнма), било наведеним иримерима (као што се ради у већим реченицама). Иначе онај који тражи Француску реч не може никад знати, почем су му Француске речи непознате, коју од наведених има да унесе у свој текст. У овом речнику, н. пр., ђак, који буде тражио Француски израз за наш нридев луд, наћи ће нод том речју ове Француске речи: /ом, /М, зо1, тзепзе, аИепе. Ко ће му сад рећи која од ових речи одговара значењу које он тражи? Између /ом и &о1, или између зо1 и тзепзе, разлике су врло велике. — Или, за реч жена, имају ови Француски нреводи: јетте, ероизе; соттеге, роИгоп (ја сам задржао интерпункцију, која раздваја ова значења, онакву каква је у књизи). Како ће ђак погодити, кад то није ничпм обележено, да израз ероизе преводи српску реч жена у смислу суируге, а израз роИгоп, српску реч жена у смислу: мама, кукавица ? То би била највећа замерка која би имала да се учини овом речнику, и, понављам, .речнику, не писцу. Јер, писац није ни хтео да пшпе „(ПсШппа1ге", но Џепни Речник; и то што је хтео, то је и урадио. Ма да је ова иосдедња замерка важна, ја сам ипак мишљења да би овај речник требало откупити. Јер, ире свега, речник, као што смо видели, има много добрих особина, и, ма да је рађен по оваквом систему, може бити користан. Друго, речником ће се овим служити поглавнто они ђаци који су већ прилично ушли у Француски језик, и којима, према томе, у највећем броју случајева, неће бити мучно решити се за ову или за ону реч наведену у речнику. Њима ће најчешће бити иотребно да их речник подсети на реч која им јепотребна. Треће, они ће или сами брзо увидети у чему је ствар, шта је у речнику недовољно израђено, или ће им то рећи проФесор; па кад једиом буду сазналњ да, у сумњивим случајевпма, не треба да уцотребе фра П цу СК у ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК 1896. г.

реч из српско -Француског речника, док је не потраже у исто време и у речнику Француско -српском, где ће се наћи њено ближе ограничење, онда ће се они речником г. Стевовића моћи служити са довољном поузданошћу. Четврто, г. Стевовић, за овај свој рад, који, и ако далеко од савршенства, има права на сваку похвалу, заслужује да буде награђен. Осем тога, он ће овај свој рад, који треба да се поправи у поменутом смислу, моћи поправити само тако, ако са овим покушајем не прође рђаво. Те поправке ће он моћи унети у друго издање, ток пошто му прво буде добро примљено. А оно засдужује да буде тако нримљено. Једино би требало водити рачуна о томе да ди ће то откупљивање бити од користи њему, иди књижару. Књижар је ту много мање занимљив од г. Стевовића. Молим вас, господине пословођо, да овај мој одговор саонштите Гдавном Просветном Савету, н да примите уверење о мојем најоддичнијем уважењу. 23. Фебруара 1896. г. У Београду. Вогдан Полотш), с. Р. проф. Вел. Школе РеФерат г. Несторовића гласи: Главном Просветном Савету. Оддуком Гдавног Просветног Савета од 3. јануара о. г., одређен сам за реФерента деду: „Српско-Францускн Речник" од А. Стевовића, које је издавач г. Ст. X. Поповић, књижар из Крагујевца, понудио на откуп Министарству просвете н црквених посдова. Захваљујући на поверењу, којим ме је Гдавнп Просветни Савет оддиковао, приступам самоме посду.

У првом реду сматрам за дужност утврдити Факт, да је израда Српско-Француског Речника једнајака шкодска потреба, и да би задовољење те потребе много допринело, не само да се настава у Француском језику у нашим гнмназијама унапреди, већ и да оцењивање ученичких задатака са сраскога на француски језик буде праведније н потпуније. Јер, имајући добро израђен Српско-Француски Речник, наставници би могди много више пажње покдањати репродуковању, то јест превођењу са српскога на француски језик, и тиме не само појачавати стечено познавање Француских речи код својих ученика, већ п утврдити тачно раздиковање синонима, што је за наставу сваког језика врдо важна ствар. До душе, може наставник, при превођењу са српскога на Француски јозик, казати непознате речи својим учени19