Просветни гласник

шкоАски ЛЕТОПИС

ШК0.1А

НИЈЕ ПОДНЕЛА ИЗВЕШТАЈ БРОЈКО СТАЊЕ

Ј^ЧЕНИКА

У

• НИЈЕ РАДИЛА звог ЗАРАЗЕ

НИСУ УРЕДНО ДРЖАНИ ОДБ. СЕДНИЦБГ ЗБОГ НЕУРЕДНОСТИ

I

II

III

IV

V

VI

ОВЕГА ЂАКА

. а о < о В . 3 §

= 3 ?!

Р м >> К

Гор. Вела Река

28

20

11

11

—

—

70

—

—

—

—

Грдиште

—

56

28

39

40

—

—

163

—

—

—

—

Грљан

— ■

56

34

24

16

—

-

130

—

—

—

— ■

Доња Бела Река

—

47

22

5

6

—

—

80

—

—

—

—

Заграђе

—

49

26

19

9

—

—

103

—

—

—

—

Звездан

1

—

—

—

—

—

Кривељ . . . .

—

14

15

14

6

—

—

49

—

—

—

—

Леновац

—

55

33

37

18

—

—

143

—

—

—

—

Дубнида

—

28

4?

23

19

—

—

117

—■

—

: :'ШЛ

—

Метовница

46

18

9

7

—

—

80

—

—

—

—

Николичево

—

46

18

4

8

—

—

76

—

—

—

• —

Оштрељ

—

48

6

3

5

—

—

62

—

—

—

-

Прдита

—

14

12

9

—

—

■

35

—

—

—

—

Рготина

40

33

39

34

—

—

146

—

—

—

—

Слатина

—

69

28

21

11

—

—

129

—

—

—

—

Трнавац

25

17

15

8

—

-

65

—

—

—

0 ПОСТАНКУ МИНЕРАЛА У ПРИРОДИ и ЊИХОВОЈ ВЕШТАЧКОЈ РЕПРОДУКЦИЈИ*) НАПИСАО Ник. М. Ракпћ ЦРОФКСОР Још данас читамо: „...оиажања наша било на земљи пди у васиони, називамо природнп појав. Изучавање ових природних појава додатак је тако званих прнродних наука. Природне науке деде се на два гдавна одељка: на ириродну историју, где се само описују поједнна тела што су у природи нлп васиони (геологија, минералогпја,...)" — Хемија сгдедишта модерне теорнје. Део I. Неорг. Хем. стр. 1. Снм. Лозанпћ. — Такво место Минерадогије у кругу природних наука одредио је и сам наш неумрли природњак Ј. Панчпћ-— Јестаственица. Део други. Ботаника. стр. 1. Али имајући на уму правило: када је једна наука кадра да, иосматрањима и индукцијом, објасни *) Темат ва проФ. исиит.

Н I У К А Н иостанак иредмета, којима се она бави, а закључке, изведене тим иутем, ексиеримснтално иотврди, она је ирава наука — екзактна наука, онда оваквој деФинпдији лриродних наука нмало је разлога само до друге подовине XVIII века. До тада Физичке науке — Физика и Хемија, разликоваху се знатно од природно-описних — Минералогије, Ботанике п Зоологије. Узрок овоме лежи у томе, што Физика и Хемија још у свом иочетку могаху да протумаче постанак појава, о којима су се бавиле, па затим их и екснериментално потврдити. Данас нема ннједне појаве, чијисеузрок—постанак—пе може доказати, а и ако има таквих, оне су основане на хипотезама, које имају свој га1зон <Ге1ге. Другојачије стоји ствар с природо-описним наукама. Нарочито Минерадогији је требадо да прохујп читав низ векова, да дође на ступањ егзактпе науке. Минералогији су тада недос-тајада посматрања. Истина, још н за време прошлих векова, постојали су извесни системи о начину постанка спољних де-