Просветни гласник

ШКОЛ.СЈШ ЛЕТОПИС 205

ОДЛУКЕ ШКОЛ. ОДБ. НИОУ ИЗВРШЕНЕ

НАСТАВНИЦИ ОДСУСТВОВАЛИ 0Д ДУЖНОСТИ

БИ.10 ЈЕ СУКОБА НАСТАВНИКА ШКОЛА НИЈЕ ПРЕТПЛАИЕНА НА

^ нз к 8 м Н М М -«( Н К Н СЈ ^ о N а и н рц П

КОЛИКО УЧЕНИКА НЕМАЈУ СВИХ УЏЕЕНИКА У

СА

ОДОБРЕЊЕМ

ВЕЗ ОДОБРЕЊА

ОВЕГА ДАНА

миииСТРО- вим

ПРЕДС. ШКОД. ОДБ.

УНРАВИ- ТЕЉА

ЕЧ О Н « « О ^ о

С'А ДРУГИМ ЛИДИМА

. >> 3 * 3

НРОСВ. ГЛАСНИК

УЧИТ. ВЕСНИК

1 а Р ■>.

I

II

III

IV

У

VI

СВЕГА ЂАКА У

СРЕЗУ

ОКРУГУ

1

1

1

1

1

26

—

—

1

1

1

1

1

47

5

7

8

—

—

—

—

—

1

—

—

—

12

—

—

1

—

1

1

1

—

34

—

—

—

1

1

1

1

1

24

—

—

—

—

—

—.

—

—

_

1

1

1

1

.—

—

—

—

—

—

—

—

—

1

1

1

55

33

37

—

—

—

—

—

—

—

1

—

1

46

18

9

7

—

—

—

—

—

1

1

1

1

1

—

—

—

3

—

—

—

—

—

—

1

1

1

1

1

13

—

3

5

—

—

—

—

—

—

1

—

—

1

—

—

1

1

1

1

1

13

12

7

-

—

—

—

—

—

—

1

1

1

1

1

40

—

—

—

—

—

—

—

—

1

69

28

21

11

—

—

—

—

-

—

1

1

1

1

1

25

10

6

6

—

—

851

1649

Н I С Т А В А лова земљине коре, иа чак и о прнлпкама, које еу при том стварању суделовале; пу сви ти системи не имађаху нпкаквог иаучног ослонца, али се помињу једино радн прогреса Минералогије. Посматрања у Минералогији, а следствено и Геологији, тако нужна једној науци, почеше текпри крају нрошлога столећа. Тек од тада почешо испитивања како маса, које улазе у састав земљпне коре, тако и органскпх остатака, који се у њпма находе. Тако 1777. године РаПав нубликујс своја посматрања о планинама; 1779. године јавља се рад баиззиге-а о Алппма; 1780. год. постају нредавања ЛУегпег-а на гласу; 1785. године Ни11оп публпкује у Едннбургу прво издање свога дела о теорији земље; и т. д. Ну тек појава и употреба микроскопа ири испнтивањима ириродних тела начпнп чнтаву револуцију у јестаствеипчнпм наукама, јер се њпме пронађоше н такве особпне, за које се није смело ни сањати, а које су нам највшпе допринелеу погледу генезе минерала.

У Минералогији, тек после проналаска поларисане светлости, микроскопска испитивања учинила су огроман успех. Пажљива посматрања створише 1813., 1819. и 1820. год., када се већ могаше помоћу мпкроскопа груписати минерали по кристалнпм системама. Оваква носматрања учпннше те Кордије закључи, да је базалт састављен из кристалних елемената. Микроскопска испитивања створнше 1858. годину, тако знамениту у историји Јестаственице. Те године јавља се с једне сгране Дарвин на пољу биолошком, а с друге 8огћу иа абиолошком. Проучавајући микроструктуру мннерала, 8огћу наплази у њима неке предмете, којп су страни самој минералној супстанцији. Изучавајућн ове стране уметке, који могу бити чврсти, течни и гасни, 8огћу је извео ове важне закључке: „Кристали, којп садрже само течне инклузнје, морали су се створити у каквој течностп." „Крпстали, којипмају само стакласте инклузије, могли су постати само из какве растопљене масе."