Просветни гласник

206

0 ПОСТАНКУ МПНЕРАЛА У ПРИРОДИ

„Кристали, у којима се налазе гасне шуиљике, посталн су или сублимацијом или у каквој хомогеној растопљеној маси. Наравно да то не важи за шупљике које су некада биле ислуњене течношћу." „Кристали, који садрже и течне и гасовите уметке, образовалн су се у ирисуству течиости и гасова." „Кристали у којима. се налазе течне н стакластс инклузије, иостади су узајамним дејс.твом ватре и воде а иод велпким иритиском." „Кристали, који имају особпне обеју последњих група, постали су под великим напоном, услед заједничког дејствовања врелог растопа и течног раствора и сублимације гасова." „Под једнаким условима, они минерали, који имају мање уметака, кристалисали су сеспоријено они у којима ихимавише" (ПетрограФска Мпнерадогија стр. X. Јов. Жујовић). Као што се видп из ових закључака, можемо рећи, да су они једна од највећих добити за тумачење генезе минерала. Али сва ова посматрања остала би само проста оиисивања ириродних тела, да она не послужише ономе, што једну науку чини егзактном — експерименту. И заиста не прође много времена п први покушај вештачке репродукције испаде за руком. Овоме следоваху други и на тај начин се успе, да се многи слични закључци о постанку минерала у прпроди, иосматрањима добивени, експериментално потврде. Истина, постоји иданас једно коло научењака, којн су нротив ексиеримента у Минералогији, али никако није оправдано одрицати му важност; јер ако ннсмо у стању данас свуда применити експерименат при постанку каквог минерала, ми у том случају одређујемо сличне или различне услове његовог постанка и тпм начииом сузимо круг могућих хинотеза. Дакле, ето тако посматрања и индукција, а за тнм експерименат, начинише Минералогију егзактном науком, да може својим резултатима корнсно посдужити човечанству и његовој кудтури. Методе изучавања постанна минерала. Цре но што бисмо приступиди изучавању самих начина постанка миперала било у природи било вештачки, нужна су нам нека претходна знања, која нам олакшавају одредбу самих тих процеса. Тако, колико нам је дакше рећи о посганку кремена, који има унутра геоде кварца, и који се надази у креди, чији нам је постанак познат ! Можемо ди другојачије мисдити о постанку оних минерала, који су расути по седиментарним стенама, које нису претрпеле знатне промене од свога постанка, а које показују аналогију са стенама, које нису претрнеде

[ знатне промене од свога иостанка, а које показују анадогију са стенама, које се, тако рећи. пред нашим очима стварају тадожењем из раствора — но да су и ти мниералн посталп на исти начин? За минераде, који су саставни дедови стена, које су пробнде кроз пукотине земљине коре и које, по свом минералошком саставу н структури показују аналогију са давама данашњих вудкана, можемо наснгурно тврдпти о њиховом ностанку при температури мање иди впше високој. Нађемо ди кристаде једне супстанције тешко топљиве на супстанцнји лако топљнвој, као нпр. кварц на гадениту иди цинабариту, тада постанак таквог мннерала пе смемо приписати топлоти, већ ком другом агенсу и т. д. Из овога већ видимо колико су нам корисна оваква знања за одредбу начина постанка мпперада, као: налажење минерала у природи, природа и начин њиховог асосијирања, облик, структураи инклузије, њихове промене п т. д. Прикупив ова знања испитивач, ради потпунпјег изучавања, може приступити вештачкој репродукцији, т.ј. може оне окодности, које су вдадале прн постанку минерала у природи, а до којнх се дошло посматрањима њиховог налажења, њихових облика и структуре и т. д., вештачки репродуковати. Као ннр. приметидо се, да нека мрка руда гвожђа иостаје утицајем воде, која има гвожђа, на кречњак; то исто и опит казује : када се раствору, који има оксида гвожђа, дода кречњака, онда се таложи истоветна мрка руда. Но п ако нам баш експериментадна метода испадне за руком, ипак ваља имати на уму, да прпдике употребљене при вештачкој репродукцнји каквог минерада не морају бит-и истоветне и прп иостанку тога минерала у природи. Ово долази једино отуда, што мп у свакој прилици нисмо у стању употребпти у свима појединостима средства, којима се природа служи. Такав је сдучај са баритином — Ва80 4 , њега можемо вештачки репродуковати, кад стопнмо ВаС1 2 и К 2 80 4 ; али начин његовог налажења у природи је такав, да нам указује на постанак израствора. Исто тако дешава се, да су испитивачу познате околности постанка каквог мпнерала, па ипак радећи вештачком методом не добива жељени резудтат. Тако на пр. за кварц се зна, да по његовом начину надажења па неким местима сви раздози говоре, да је иа том месту постао из растона; међутим до сада оваквнм вештачким путем репродуковани кварц нема особине природног кварца. У сдичним сдучајевима, као што су са баритином и кварцем, остављени смо једино на логичне закључке о постанку минерада из проматрања њиховог начнна надажења, природе и начипа асосијирања, структуре и инкду-