Просветни гласник

НАГКА И НАОТАВА

207

зија, промене н т. д. А ако н ова последња нису довољна да бп се могао извести какав закључак о начнну ностанка минерала, онда се задовољавамо већом илн мањом вероватноћом. Ето то су начини и путови, којима ваља нћи ири изучавању иостанка мннерада на доћи до жељеинх резултата, којима је јак темељ. Налажење минерала у природи. Минералн се иалазе у нрироди сами за себе а н као саставни делови стена, које оиет чине земљину кору. Постанак готово свију стена нам је познат, нрема томе исти постанак у већини случајева прнписује се и њиховим саставинм елементима. Ово важи само у извесном и одређеном случају; важи онда, када је минерал постао у исто време кад и стена, а отпада и не може да важи, када је минерал додније створен — секундарног порекла. Постанак секундарпих минерала различан је од ностанка сгена. Секундарни минералн налазе се у самој стени, као гпнс у иловачи или на површини стене. Постанак ових секундарних мннерала бива ио највише утпцајем воде, нара и гасова, сублимацијом нлн утнцајем топлоте. Према томе да ли се минерали налазе у унутрашњости саме стене илн на њеној површинп. узима се, да су ови минерали иостали услед тога што стена није чврста, и новообразовани минерал је могао да потисне саставне делове стене (нразна иростора прп овоме ннје било)или услед тога што је вода, која састојке новообразоваиог мннерала садржи, текла по површини стене или је дуго време стагиирала на површини, или најзад утицајем гасова на стене, које кратер састављају. Врло често код базалта,. мелаФира и т. д. налазе со некс шупљине — маидоле, које су постале још онда, када су те стене биле у растопљеном стању, а услед наиона пара и гасова, који су се у њима налазили, иа су задржани иотпуним очвршћењем стене. Ове мандоле испуњене су разним минералима (обично зеолитима), који су ноређани у концентричнпм слојевима. Тако ннр. у средини се налазе слојевн кристалисаног кварца, чији су врхови окренути центру, а кристали овога обмотанн су кристалима зеолита, калцита и т. д. Неки шунљи простори постају растварањем и исплакањем појединих састојака стена. П ове шупљине понајчешће су заоденуте разним крнсталима, нарочнто калцита и других карбоната, зеолнта и т. д. Овде спомињемо и шупљине неких Фосила, нпр. амонита н др., које су такође нспуњене крнсталима неких минерала (обично нирита). Но међу свнма овнм пукотипама, у којима се кристалн разних минерала налазе, најважније су,

како са научног тако и са практичног гледпшта, тако зване минералне жице. Ове жице, које су тако честе V стенама, постале су на два начина: и.ли су створене при очвршћењу саме стене, нримитивно житке, или услед дислокација, којима је земљина кора изложена. Дуварови ових пукотина обложени су кристалима разних минерала, тако да ови иотпуно испуњују празан простор нукотине нли остављају један друзасти нростор, осамо кристали окрећу своје врхове. Оне могу бити врло различитих димензија: или су ту мале незнатне пуклине, као нпр. оне, које се виђају код кречњака, а које су нспуњене калцитом, жице кварца у иловачи, жице влакнастог гинса у зрнастом гипсу и т. д., или су дужине. од неколико километара а шпрпне пеколико метара и тада су велпким и многобројним кристалима испуњене. У овом случају добивају пме минералних ходнпка. У већпнп случајева ретко је да једна минерална врста исиуњује иукотину, већ обично ту налазимо минсралс разне нрироде. У том случају ређање минерала обично нпје произвољно, но иоказује извесну симетрију, нпр. у средини се налази слој калцита, а десно и лево од овога слоја долазе слојеви галенита, за овим на исти начин слојеви кварца, па опет галенита и т. д. Овакав распоред минерала у ходницима јасно указује на њихов постанак од раствора. Даље, у кречним планинама су врло честе иећпие. Зндови ових пећина заоденути су кристалпма калцита, а готово увек се налазе капавци — сталактити п сталагмити. Најзад, новообразовани мпнерали налазе се на оним местима, где сеналазе еруптнвне стене. Оне, избијајући кроз пукотине земљишта, утичу на стене тога земљишта и тим утицајем стварају се нови минерали — већином силикати. То су тако звани мннерали у контакним зонама. Овде се јаено впдп, да је узрок постанку минерала утицај еруптивне стене; али како треба да се процес тога постанка замисли, то још није довољно испитано. Поред овпх дата, која нам олакшавају познавање постанка минерала, постоје још нека друга, која нам у том циљу врло корисно служе. Тако не мање је важно знати: начин налажења минерала на разним местима, који су његови пратиоци; како су ти мицералн удружени п ред њиховог постанка. Ипр. меланит и леуЦит се налазе само у вулканским стенама односно у њиховим туфовима, а, никако у седиментарним стенама; сулфид бпсмута налази се са халкопиритом; кварц са ромбичним н транезнпм плоснима у друштву са минералима, који имају Флуора; и т,- д. (НАСТАВИБЕ СЕ).