Просветни гласник

354

ПАУКА И

НАСТАВА

новс воде буде матт,и од губитка прп испараваљу, онда наступп тренутак таложења некнх мпнералтшх супстанцпја. По правшту таложнће се прво најтеже растворљиве супстанције, а то је калцијум-сулфат, за овим се таложи морска со, а морска вода постаје заспћена магнезпјум п натрнјум-сулФатом, којп помешани с некпм хдорпдпма, дају крпстадисани полихалит. У Средоземном мору, по 1М§Ио-у (Сео1. А. (I. Бар. стр. 319.) прва супстанција, која се тадожп, јесте карбонат креча, мадо помешан са оксидом гвожђа. Када кондентрацттја пређе преко 1б'75° ареометра (1е Веаите, т. ј. када евапорацијом одидази 37°/ 0 воде, онда почпње да се тадожи ггшс; до 26 - 25° (93*%) тадожи се магнезијум сулфат и хлорид. Бромид се тадожп тек кад је концентрација 28"25°. Радтт добивања кујнске содн, која се надазн у знатној количини у морској води, концентрација се врши вештачки прављењем тако званих сланих бара. Такав један басен за добпвање кујнске соли јесте Еара-Богаз, који износп 18.000 км. у дужини а у вези је са једним каналом од 200—800 м. пшрпне и 4 км. дужине с Каспијским језером. Слични басени надазе се поред Црнога мора у Бесарабпји најугу Одесе, зову се „демани" п захватају впше стотина Пкм. простора, а далп су 1825. год. 120.000 тона чисте солп. Када се у морској води налази знатна колпчина кречних солп, опда услед испаравања, које је нарочито јако поред обале, таложи се на дну мора карбонат креча. Овај карбонат у већини сдучајева, сдужи као цеменат, који слеми шљунак и остатке шкољака и на тај начин постаје на пеким местима иудиншко камење, иелагозити, туфови, и т. д. Најзад механичким дејством морске воде на песак стварају се, на неким обадама, минерали, који се истина не налазе у знатној количини. Ти минеради јесу: гранат, оксид гвожђа и оксид калаја. Исто таквим дејством на глину голта стварају се гомиле нодула иирита на обадтт \Ут88апСа у Ра8-с1еСа1ат8-у. Песак, који се употребљава за посипање при писању, на РопНс <1ез Рои1атпб-у у Ве11е-11е-у, састојп се из граната , који је помешан с кварцем, корундом и смарагдом. Овакав исти механизам врши се п у језерима само још у већој размери, нарочпто онда, када .језера немају никаквих нртттока ни отока. Када оваква вода садржн натријум карбоната, содц креча су растворене и тада се таложи калцијум карбонат, који је мало помешан са магнезијум карбонатом, кад и кад хидратисаним. Бикарбонат креча раставља магнезијум-сулФат и тада тадожи гиие, кад и кад хидратисаии магнезијум-корбонат, који се меша са калцијум-карбонатом дајући доломит.

У Мртвом мору, каои сЛаним језерима, гдеима у сувишку магнезијум-хдорида, бива непосредно таложење морске соли, ггшса н кречњака, који се налази у притокама, као што је Јордан. Кадајеприраштај слатке воде велики, ово таложење је задрЈкано и тада се тадожи само муљ. На тај начин може се објаснити напзменичност слојева блата н лаиорца са слојевима гипса и соди. Овако што слично посматра се и код мореуза суецког. Сличне п готово истоветне нродукте дају нам ц остала језера: Урмија у Персији, Утах у Север. ној Америци, Ван у западној Јерменској, где вшне преовлађује Ка 2 С0 3 и Ка,80 4 ; нека језера у Маџарској; језера западног Тибета и КаднФорније, која су у вези с неким топдим изворпма и која таложе боракс. Овакв начин иостанка соди у језерима, врдо нам јасно износи њено налажење у земљиној корн. III Минерали сублимације. Мпнерали, који постају субдпмацијом, врдо су мадо распрострти у природи; они се надазе само у бдизннн вудкана, где избпјају различни гасови у друштву с воденом паром. Благодарећи испитивањима С1т. 8апН - Скиге БеУШе-а и Бунзена, Фумароле су детаљно нс.питане, ма да је то псптгшвање скопчано и са опасношћу самога живота. Према њиховим исиитивањнма пмамо раздичне Фумароле по природи њихових гасова, који се осдобађају, по темиератури и по подожају. Тако на првом месту имамо, тако зване суве фумароле без водене наре; температура пм је врдо ведика н избијају из уснјане даве. Оваке Фумароле садрже већином хлориде, од којих је најважнији иатријум хдорид, а загим калијум-хлорид и хдориди магнезијума, гвожђа п бакра. У неким сувим Фумародама надази се и мада количина Фдуора. Мадо даље од ових Фумарола, надазимо киседе Фумароде. У њима се находи хлороводонична киселина и сумпор диоксид са ведиком кодичтшом водене паре; темнература пмје 300°—400°. Још даље надазимо адкадне Фумароле, које имају амонијум хлорид такође са ведиком количином водене ларе п сумпор водоника, темнература им је 100°; за овима додазе ладне Фумароде готово од чисте воде, "која је номешана са малом количином С0 2 и сумпор-водоника и најзад додазе моФете, из којпх се ослобађа С0 2 . Ако између гасова ових Фумарола преовлађују сумнорни (80 2 и N^8), онда оваке емапације, које су исто тако ехо вудканизма, називају солфатаре. Продукте ових еманација надазимо у непосредној бднзинн њиховој. Тако у окодини Оверња иа-