Просветни гласник

0 ПОСТЛНКУ МИНЕГАЛЛ У 111'ИРОДИ 355

дазимо као продукат хематит; хлорид олова на Везуву као и на Ђулкану боракса. Реалгар је исто тако продукат ових гасовитих еманација. Натријум хлорид налази се на самом току лаве, са чије су иовршине избијале суве Фумароле, у виду беле навлаке. Хлорид гвожђа је врло чест. У околини Фумарола, које имају Н 2 б, врло се че^то налази као продукат сублимације сумпор. Нарочито је овај најчешћи око солФатара, које садрже 80 2 , као што су солФатаре Пуцуоле поред Неапоља у Флегриским пољима. Исто тако у близини оваквих солФатара стене су имирегнисане гипсом и алауном, а такође стварају се и карбонати. Око солФатаре „УПсапо", као иродукте сублимације налазимо иоред боракса, који смо номенули, и сумпор и алаун. Даље у Новади (КалиФорнија) постоје неки извори, који се зову Ва1еаи а тареиг, око којих се, као продукти комбинованог утицајанара и гасова с једне и водене Паре с друге стране, налазе оксид гвожђа, цинабарит, а где када сумиор и чисто злато. Око солФатаре Таигиририка налазимо сумпор, који се исто тако налази око солФатаре Пепандајанг (Јава) и на угашеном вулкану Демавенду (Кавказ). Најзад на површини самога тока лаве, где избијају многобројне Фумароле, налазе се као иродукти сублимације неки силикати — леуцит, аугит, кварц и хорнбленда, ма да је природније сматрати их као регенерационе продукте гасова Фумарола на ове силикате, који су се већ у лави налазили. Додатак Минерали зоогеног и фитогеног иорекла. При излагању ока три начина постанка минерала у природи, материјал новообразованог минерала је чисто анорганске природе; међутим, при постајању минерала у ирироди врло важну улогу има и материјал органског порекла. Улога органских тела при постајању минерала може у главном бити двојака: или су она узрок преципитацији минерогених материја, суспендованих у води, или оне, изумирући, нагомилавањем својих анорганских састојака, који су продукат њиховог животног процеса, чине читаве планинске ланце и моћне слојеве земљине коре. Таложење минералних супстанција утицајем органских тела већим делом бива утицајем организама. који живе по водама, а само једаи незнатни део утицајем сувоземних. Од свију многобројних нродуката који су ностали утицајем органских тела, на нрвом месту помињемо тресет и разне врсте угља, који корис.ио служе човечанству и његовој култури.

Исто онако као што кеке животиње, које луче кречњак, узимају овај из мора за своју употребу, тако и биљке врше сличну улогу према атмосФери узимајући угљеник, који постаје нри респирацији, и уиотребљују га за стварање својих ткања. Када биљке изумру онда оне труну, и ако то бива на слободном ваздуху, тада угљеник, узет из атмосФере враћа се опет у виду гасова и биље потпуно пропада изузев оио нешто мало неорганских материја, које се у њима налазе. Али кад труљење бива лагано и у заклону ваздуха, онда наетупају сасма другојачије нојаве — наступа карбонизација. Том ириликом један део угљеника са кисеоником одилази у виду С0. 2 , а други са водоником у виду угљоводоннка, а један део водоника јединн се са 0 и даје воду. Као што видимо, нри карбонизацији тропигсе све више и више 0 и 11 а мање С, који се релатнвно увећава и ирема томе крајњи резултат карбоиизације био би претварање биљака у чист угљепик. Слични нроцеси бивају при стварању тресета по барама; на исти начин постали су и слојеви лигнита, чији се слојеви иалазе у млађим Формацијама (терцијер); на њему се може разлнковати голим оком целуларни склои. Биљке, које су сво.јим распадањем створиле лигнит, прииадају Фамилији Соп1&гае-а, ИиИае-а и неким дикотиледонским биљкама као: Ји§1аи8, Оиегсив, Ве1и1а, и т. д.; угља Формације кретацејске бд веома богате вегетације Суса(1аеа, СонИега и дрвенастих папрата; угља и антрацита Формације карбониФерске од гигантских васкуларних криитогама: сигиларија, леиидодеидрона, каламита и папрата са неким арокаријама, иалмама и цикадеама; силурског антрацита, који је могао иостати једино од алга; и најзад неких графита, који пзгледају, да су на овај начин постали. Осем угља, распадањем биљака постају врло многи угљоводоници, који избијају на многим местима (Баку, Аиенини, Сев. Америка). Од ових угљоводоника помињемо нафту и озокерит. Исто тако нагомилавањем органских остатака ствара се гуано. Гуано постаје на неким местима нагомилавањем измета неких морских тица и неких малих глодара, који траже храну по том измету. Од тога се ствара нека сива или мрка земља. Овако што виђа се на острвима СШпсћа и на многим другим острвима Пацифика. На местима где падају изобилне кише гуано је нретворено у фосфат креча. Сиорит, који се налази у пећннама острва Кеитон-а, постао је нагомилавањем спора папрата. Неке 1 )Ја1отае-е, нарочито специја СаШонеИ !егп§гаеа, које се налазе у великом бројупо барама, Фиксирају са силицијумом у својим влакнима известан део хидрооксида гвожђа; ако су оне искључиво