Просветни гласник

356

НАУКА II

НАСТАВА

силицијске, онда оне нагомилавањем стварају слојеве брашнаве силиције, која се назива трииоли (Чешка, земљиште Берлина.) У морнма актинност органназма у ногледу стварања деноа много је интензнвнија. 0 овоме нас уверавају огромне кречне планине, које су органског иорекла, многобројни и моћни слојеви кречњака, који се налазе као саставни делови готово свију Формацнја, најзад они дивни и многобројни коралски ресиви.' Молуске узимају карбонат креча, који се налази растворен у морској водп и затпм га употребљују за ствараље својих љуштура. Пошто изумру, нагомилавају се љихове љуштуре правећи читаве банке кречњака. Дно у сев. делу Атлантика образовано је од кречњака, који се протеже од ГТрландије до Тегге-^еиуе т. ј. по простору од преко 350 мнља. Испнтивањима се доказало, да је тај кречњак постао нагомилавањем љуштура ФораминиФера, од којих има 85%, а остало припада О1о1л§егшае-ама, Тех1и1апае-аиа, ВИосиМпае-ша, и Сш1е11апеа-ама. Даље пспитивањима Сћа11еп§ег-а дознало се, да се на дну атланског океана налази и праматерија, којој је дато име Батибијус, која такође има округле кречне љуштуре — коколите и кокосФере. Пошто је тај Батибијус врло јако распрострт, то се нагомилавањем његових љуштура ствара нека врста кречног блата, које је слично кредн. На исти начин стварају се депои кречни нагомилавањем љуштура и нлоча Ес1ш10(1еппае-а. Акција ових организама при стварању продуката на једном датом месту је много мања но акција корала. Фпксирање кречњака утицајем корала бива у непосредној близини чврсте земље — у плитким заливима, где је заклоњено од ветрова, где су оклопи ових Рго1огоа, као врло нежни, заклоњени од утицаја морских таласа. Пошто ове животиње живе у колонијама, то је лако замислити постанак онаквих огромних острва као што су Л.акадиви и Малдиви, Флорида п преко 270 острва, која се налазе у ПациФику. Код кречњака овакве врсте може кад и кад да се позна јасно чак и од које је Феле створен. Даље, дејство органских створова огледа се и у преципитацијп минералних супстанција. Тако неке водене биљке, као сћага, изазивају преципитацију кречњака у међућеличне просторе својнх ткања. Тако исто неке маховине (Нурпшн, Вгупшн и т. д. па чак и неке Фанерогаме као Еапинсићхв, Ро1ато»е1опидр.) изазивају преципитацију кречњака а п саме се њиме инкрустирају и тако се стварају депои травертина. Утицајем маховина створен је шуиљикави кречњак

иоред \УеЈ88еп1>гштеп-а у Немачкој. На исти начин постао је кречни туф око жбунова Нурншп-а сонш1а1иш. Ова преципптација карбоната креча, као што смо већ једном нрилпком раннје поменули, објашњава се тиме, што маховине узимају С0. 2 из воде, која има раствореног карбоната, којп даље не може остати у раствору, већ се депонује. Исто тако утицајем органских тела на металне соли таложе се чисти метали. Ово дејство органских телапроучићемо детаљније приликом изучавања промена минерала утицајем воде — редукција. За сада ћемо поменути, да на тај начин постаје аалудит, којп се налази по барама; аирит, који најчешће петриФицира амоните п тако се често налазн у глини, а која прати слојеве угља, као и у самом угљу и т. д.

Промене минерала Раније смо поменули, да су минерлли, ма којим начином постали, изложени вечитој промени. Истина, има извесних минерала, као што је злато, платина, дијаманат, граФит, кварц и др., који јако противетају променама, али п за њих можемо рећи, да иису апсолутно непромепљиви. Узроци промеиа мпнералајесу: тоалота, иаре и гасови и вода. Прва два агенса нису тако знатна; они имају више локални карактер, док је међутим последњи вода — најважнији носилац многобројних промена. Све- могућне нромене, које бивају услед ових агената, могу бити двојаке нрироде: минерална супстанција се потпуно промени у погледу хемијског састава, или се та промена минералне супстанције састоји у новом распореду молекила. Промене материје у материју новог хемијског састава могу бити услед примања нових или, иајзад, услед узајамне супституције састојака минералне материје, која онет може бити делимична и тотална. Свакој потпуној промени претходи тако звано распадање. Тиме се служимо, кад хоћемо да кажемо да је наступила промена, не казујући нри том крајњи резултат — новообразовани продукат. I, Топ^ота као агенат метаморФизма Секундорни продукти, који постају једино упливом тонлоте, јесу у природи веома ретки. Они минерали, које виђамо у контакту еруптивних стена и траверзираних, као што су разни силикати (гранат, везувпјан, епидот, хорнбленда, спинел, Флуорит, лискун), који се налазе у контактној зони кречњака