Просветни гласник

0 ПОСТАНКУ

у Пиринејима, Скандинавији, Алпима и многим другим местима, нису постали једино утидајем топлоте, но је ту главни агенат метаморФизма била прегрејапа вода, која је нратила ерупцију стене. Еао прави метаморФни иродукти саме топлоте јесу крнсталисани кречпаци, који се налазе тамо, где су еруптивне стене траверзирале компактан кречњак. Па тај начпн постао је мермер у 8ап. Јаји>-у (једпо острво Зеленог Предгорја), кречњак поред андезнта нзнад Злота. На острву ЕаШНп-у, у Ирланднји, слојеве су траверзирале једном две, жице базалта, које су ''двојене једном дебелом масом креде, која је исто тако траверзирана жицом базалта п потпуно је трансФормисана у мермер. Псто тако постао је мермер у Пиринејима и Скаидинавији од силурског кречњака, који су траверзирали гранити и сијенити; даље мермер острва 8куе- а од амоиитског кречњака у контакт сијенитичног гранита п Фелзит-порФира, мермер Христијаније у контакту силурског кречњака и дијабаза и т. д. Иостанак ових мермера бива услед топлоте, која је такође нотпомогнута водом кад п кад, алп је 6. Кове експериментално иотврдио дасе и самим утпцајем топлоте ствара мермер од чисте беле кредс. У Мс138еи-у утицај тонлоте огледа се у карбонизацији неких угаља. Тамо су слојеви лигнита траверзирани базалтима , трахитнма , Фонолитима, мелаФирима и порфнрима, и тиме се.убрзала карбоиизација лигнпта, који је трансФормисан у угаљ и антрацит, а угаљ у антрацит и граФит. Осем ових продуката, који су посталп чисто пирогеним путем, најчешће промене изазване овим утпцајем огледају сс у калцинисању, витрификацији и кристализацији стсна, које су траверзиране еруптивним масама. Ово се може видети на врло многим местима иа земљи. Тако у Ваззе-Неаве-у базалти су растопили пешчаре, лапорце и глине у емаљ, а тако исто и њихов цеменат, док су међутим зрна кварца остала ненромењена, Фелспат комађа граиитног растоиили а лискун калцинисалн. Глиие су најобичније калцинпсане у контакту еруптивних стеиа, као гато се може видети 1а РиМа с1е 1а 8сгоЈа — острво Искија. По некима кристалннични шкриљци су посталн утнцајсм топлоте на стене првобитно седиментарне, у чијнм се порама налазила вода , која је утицај цептралне топлоте пове .ћавала. По тој теорији гнајс је постао од пешчара, филит од глине, амФиболити од аргилошиста, кристалисани кречњак од обичног крсчњака. Врло је често, да се слојеви угља у контакту ваздуха занале и тада топлотом, која се ири томе развија, утичу на оближње стене. Тако глиновити пгосветпи глаопик 1895 г.

у природи 357

пешчари, глинци и глина су модиФиковани на исти начин као и брикет ; оне често постају згурасте, спржене, а каткад стакласте, и могу бити разно обојенс. Овако што виђа се у Чешкој, Саксонској, и т. д. Најзад ћемо у овакве нродукте уврстити и тако зване фулгурите, мале стакласте цевчице, које се налазс у песку дуна, као и стакласти застор на стенама Ииринеја и Арарата , којн ностају утицајем грома. Као што из овога видимо, топлотајекао агенат метаморФнзма веома незнатна; она је веома активна^ . када је потпомогнута водом — хидатопирогени метаморфизам, иначе њен се утицај не тиче хемијског .састава, но је механичке прпроде. II Паре и гасови нао агенти метаморФИЗма Сокундарни продукти утицајем нара и гасова су псто тако веома ретки као и продукти нирогеног метаморФизма. Најчешћи су ови продукти у околини солФатара и Фумарола. Као гато смо већ и раиије казали, говорећи о ностанку минерала сублимацијом, у овим гасннм еманацијама има С0 2 , хлороводоничне киселине, сумиор-водоника н сумпор-диоксида. Утицајем хлороводоничне киселине на околне стене стварају с е хлориди, као калцијум-хлорнд, олова хлорид, кунро-хлорид, кобалт-хлорид и нпкла хлорид, који се у врло малим количииама налазе у околини Везува. Оксидацијом 80 2 и Н 2 8, којн избијају из солФатара, и утицајем воденс паре, која такођс избија на тим местима, ствара се сумпорна киселина, која моћно модиФикује стене, нарочито њихове силикате. Алкални н земооалкални снликати утицајем сумиорне киселнне дају алкалие сулФате и слободну силицијеку киселину, која се налази у виду оиала. На тај начин ностаје сулФат креча, магнезијума н гвожђа, који се налазе око сулФатаре Јаве, Уи1сап-а, у околинп Неаиоља, на Ис ТенегШе-у. Утицајем сумнорне киселине на трахитичне стене иостаје алунит, као што со то може видети у Угарској (гроФовство Воге§ћ). У Исландији н Липарским острвима околни туф је трансФормисан у минерални гипс. У околини Везува, језера А§папо н иећини 8аи Са1о§его (Љшарска острва) кречњак је трансФормисан у чист алабастер. Поред ових, готово редовних, продуката метаморфозе утицајем пара ii гасова вулкаиских, као секуидарпе продукте, који су тнм утицајем постали, помињемо пирит, па даље аугит, леуцит и кварц, ма да их неки сматрају као продукте сублимације. Уоиште утицајем овпх нара и гасова стене мењају своју мрку илп црну 46