Просветни гласник

858

НАУКА И

НАСТАВА

боју и постају јкућкасте боје, губе своју тврдоћу и иостају трошне, порозне и напослетку постају глиновпте иди туфасте. III Вода као агенат метаморФОзе Врој секундерних продуката, који постају утидајем воде, врдо је ведики. Ови иродукти нису везани за једно место , но су распрострти ио дедој земљи. Ми смб већ раније видеди знатни утицај, који врши онај део воде, који иродире кроз земљине сдојеве, нарочито кад пробија хумусно земљиште. У свакој метеорској води има апсорбованог ваздуха •— сдедствено и његових саставних едемената азота и кисеоиика, нешто мадо С0 2 и органских теда. Овим саставним дедовима метеорске воде има се приписати постанак и промена огромне већине минерада , које надазимо као саставне дедове наше земље. Овим састојцима је кадра метеорска вода да произведе раздичите, како механичке тако и хемијске, нромене. За нас су од интереса ове. посдедње, зато ћемо о њима мадо подуже и говорити. Хемијски процеси, који бивају утицајем воде, огдедају се у растварању, хидратацији, оксидацији, редукцији (карбоиизацији) и каодинизацији. 1. Растварсте Растварање минералних супстанција може бити двојако: растварање без иромеие хемијског састава минерадне супстанције, где се мења само агрегатно стање материје, иди је растварање у вези са променом самог хемијског састава минерадне супстанције. Иример растварања материје без промене мпнерадне материје имамо при растварању гипса и кухинске соди. У овом случају не постоји никаква измена материје; иоследица овога јесте пренашање ових материја с једнога на друго место. Сасвим је другојачије растварање корбоната у води, која има С0 2 . У том случају неутрадни карбонати прелазе у киседе карбоиате. Истина, да и после таложења добивамо исту минералну материју, али она у раствору, иоста-је друга материја са другим хемијским саставом, а нрема томе и другим особинама, но што је била пре растварања. Растварањем магнезијских кречњака постаје додомит. Ово растварање носи нарочито име: доломитизација. Напоменуди смо раније приликом постанка минерада из раствора, да и карбонати нису подједнако растворљиви у метеорској води, но да показују известан стуиањ растворљивости. Тада смо помепули да је последида ове неједнаке растворљивости

иостанак пећина. Сад ћемо рећи, да је посдедица ове неједнакости и промена кречњака с магнезијумом у додомит. Има уираво 'два мишљења о току саме додомитизације. Поједном угљокиседа вода, дејствујући на магнезијски кречњак, раствара већу кодичину карбопата креча, који се лакше раствара но карбонат магнезијума, те непрестаним растварањем и однашањем карбоната креча, количина магнезијум-карбоната редативно постаје већа и већа и на тај начин кречњак, нримитивно сиромашан магнезијумом, постаје готово сав магнезијски т. ј. постаје доломит. Иоследица овога растварања је смањпвање запремине. По другима додомитизација бива усдедтога, што кад раствор, који има карбоната магнезијума п С0 2 , дође у додир с кречњаком, који има ио мадо магпезијума, онда се карбонат креча, као растворљивији, раствара, а за то време таложи се магнезијум карбонат. Но ово депоиовање магнезијум-карбоната ослобађа нову количииу С0. 2 , те услед тога растварање и однашање карбоната креча бивајош брже, а тиме брже депоиовање додомита. Ова промепа карбоната креча, који има магнезијума, иотврђује се тиме, што су на неким местима нађене псеудоморфозе додомита по калциту. Овакав утицај воде иазива се дисолуција. (НАСТДБИЋЕ ОЕ)

РАЗВИТАК СРПСКЕ ГРАМАТИКЕ У ОВОМ ВЕКУ ПОГДАВИТО КАО УЏБЕНИКА ЗА СРЕДЊЕ ШКОДЕ хДИТЕРАРНИ ПРЕГ^ДЕД 110 Пипину-Спасовичу, Ст. НоваковиЋу, Јов. Бошкови^у, И. Срезневском, П. Кулаковском и др. ИАИИСАО Дим. ј. јУ ^ИтЛОЈЕВИТЧ (НАСТАВАК) Доситије ОбрадовиЛ — као што је познато — први је устао против тадашњега начина обучавања и сепаратистичкога правца тадашње књижевности. Тражећи свагда науке и обавештења за што већи круг простога народа, а не само за појединце, он је у начеду прокдамовао права нарбднога језика у књижевности. Као човек ведике увиђавности и ириродне бистрине а при том обогаћен ведиким искуством, које је добио дугим путовањем по туђим иаиреднијим земљама, брзо је увидео, да тадашња млада сриска литература са својим религиозним иравцем а руско-сло.венским језиком не води главном циљу: просвеЛењу и образовању ш Масе народне, иего