Просветни гласник

развитак српске граматике у овом веку

359

више стнаран.у једне касте учепих људи, који се од народа све већма отуђиваху. Знајући, да и оиај број писаних књига разуме само мали круг школованпх људи, а за остали смет као и да не постојаху, он изрече своју главну мисао: да треба иисати народним језиком за народ. Овога главнога начсла држао се и сам у снима својим делима, имајући вазда у виду корист простога народа, за који се и пише. „Мепи је довољно утешенија — вели Доситије —, дајући нриклад ученим мојега народа, да српски почињу на пггампу што добро издавати. ПТтета, да толики многочислени народ остаје без књига на свом језику у време, у које. наука близу нас сија како небесно сунце".... 1 ) На другом месту дајући савет омладинп да негује и чува „свој прост дијалекат", вели Доситије: „Даћу повод и приклад вожљубљеној јуности, коју промисал неба сподоби светом ученија осијати и просветити, да на свој језнк преводе, састављају и на штампу што издају." 2 ). Онима пак књижевпицима, који су нападалп језик свога народа, као нпзак и неподобан за књижевни језик, а напротив доказивали важност и лепоту језиковне смесе својих сгатса, Доситије довикује: „Која је нами корист од једнога језика, којега у целом народу од десет хиљада једва један, како ваља, разуме, п који је туђ матери мојеј п сестрам?" Тако је Доситије језиком својих списа ударио темељ новијој књижевности. Ко год је само буквицу (азбуку) научио, могао је његове књиге читати и добро разумети а није морао најпре књижевнога језнка учити. Колика је то добит за прост народ, који беше жељан науке, лако је оценпти. Сам Доситије није био зналац народнога језика, пити се хтео упуштати у истраживање језиковних закона. „Он је у толиком стенену књижевннкучптељ, да му не остаје могућности да буде књижевник-истраживач "*) С тога и у његовнм сппсима налазимо доста архаизама, туђих речи п другпх народном језику противних особина. Главна ј е заслуга Доситијева у историји развитка науке о сриском језику. што је према огаптој струји свога времепа тражио науку и просвету за народ, а не за иојединце, а као неминовна последица тога начела следовало је и ирекидање са црквено-словенским језиком као књижевним језиком тога времена. У свези са овим пнтањем Доситије је изнео пачело које је н у нримени утврдио, да је иародни Ј ) Живот и нрпкључ. Д. Обрадовича, нзд. »Сри. Књиж. Задр.« 1. стр. 14. 2 ) Тамо стр. 10. 3 ) Аид. Николић: Баспс Д. Обрадовића, изд. Срп. Књиж Задр. 22. стр. УШ.

језик најчвршћа основа, на којој ће се доцније развити права народна књижевност. Ово је начело признато и после дуге и упорне борбе изведено до краја. После појаве Доситијевих списа са новим мислима и предлозима, међу српским књижевницима настаје још већа пометња и забуна. Један део од њих остао је при пређашњем стању језика и иравониса, бранећи „славенски" језик у књижеиности и уобичајену ортограФију „ради одржања што веће заједнице са моћним, православним руским народомдруги, незнајући ни сами словенскога језика, који такође у начелу брањаху, изумеше неку нопу смесу словенскога и народнога, и тај нови језик називаху славено-сербским; најносле неки пристајаху у главноме уз Доситијеве нредлоге и почеше и сами наговештавати и предлагати поједине реФорме у језику и правопису; али пошто нису имали довољно увиђавности и куражи да те своје предлоге нзведу до краја, то су им тн предлози и даље остали само тамни наговештаји. Тако, сам Доеитије говорећн о својој ортографији вели: „ б велики и мали, то в мени све едио било"... „ а изреченш, коеби звечало на и у нас неима*" Ем. ЈанковиК у својој комедији „Уао отац неваљао снн" замењује ин апостроФом ('). Павле СолариК, ученик Доснтијев, скоро у свима својнм списима изоставља т>. Сава Мркаљ у споме шаљивом сиису „Сало дебелога ера" предлаже да се избаци г, а затим исказује начело, да Буквица свакога језика треба да има толпко слова колико у језнку има нростих гласова, и своди српску буквицу на 26 слова. Чувеном српском владици и песннку, Лукијану Мушицком, принисује се нека заслуга у купљењу народних песама пре Б. Караџића. Лука Милованов у своме спису „Опит настављења к сриској сличноречности н слогомерју", које је писано још 1810. год., расправља питање о правопису, изостављајући и г и 6. Урош НесторовиЛ, дпректор српских школа у Аустрији, у писму своме Копитару 1813. иазива злом предрасудом нредавање у српским шкодама само црквено-словенскога језика, док живи народнн језик остаје занемарен. Он тражи увођење српскога народног језика у српске пжоле, остављајући црквено-словенски само у црквеној литератури. 1 ) Па и сам Сава Текелија такође избацује ■Б, ма да је у свему осталом био највећи противник Буковим реФормама. Помпњући ове књпжевнике, који се могу узети у нечему као претходници Бука Караџпћа, не мнг ) П. Кудаковски: Вум. Карадзкита, ого д^атол и значеше вђ серб. дитературЈ. Москва 1882. стр. 35.

46*