Просветни гласник

о цутопнеимл ЉУБОШИРЛ II. НКНАДОВИЋЛ

381

нису имали милости", да су хитри, вешти у ратовпњу, т и у равницама су неодољиви јунаци ", да су добри шшвачи и гњурци. Није њих одржада у слободи кршиа њпхна домовина, већ њихово „ црногорско срце ", а „ брегови били су им само верни савезници " (св. 16., стр. 20.); за њих је ^срамота гора него смрт ", али ипак: „ Црногорац како иређе своје границе, у многоме сс измени ." Црногордима је ми о сваки путник. Они су у свачем умерени, и „еав је њихов луксуз у добром оружју ." Нису сујеверни ни свађалице. Поверљиви су. 18 ) Имамо и оиис њихова ношива и наиомену: да никад не иду у гаћама нли боси. „ Црногорци не раде никакве занате ", не тргују зато, што веде: „не иде нам то од руке", милостива су срца, а ,кад имају новаца нису штедљиви " (св. 17., стр. 47.). „ Сви Црногорци свагда су иод оружјем " (св. 17., стр. 49.), осем кад уђу у цркву да се Богу моле. И озбиљни Дрногорци имају своје шаде. Нобожни су, ну вера их није загдупида. Не осећају никакве зависти ни иакости према Србији. „ Они сматрају сав сриски народ као једну велику задругу " (св. 19., стр. 107.), а замерају Србима у Краљевини само то, што ови: „исују и срамотно зборе исто као и Аацмани " (св. 19., стр. 108.). Они немају Устава: — „ Црногорски образ: то је црногорски устав; сви га чувају као светињу ", а -јоги немају никаквих бирократских завода. Што усмено реше, то се иамти и тачно извршује " (св. 19., стр. 111.). Ван Црне Горе, они су обично верни чувари туђега добра. „ Чудновато изгледа, али је истина ", да Црногорци код сваког Другог држе више на себе, ,него кад дођу у наше крајеве, међу своју бра&у" (св. 17., стр. 91.). — Наиосдетку да додамо и то: да Црногорцима није мио Краљевић Марко тодико, кодпко Мидош Обнлић зато, што овај ни тренутка није сдужио турскоме цару. Поред сдика мушких, имамо и сдика женских карактера, Црногорака, из којих увиђамо да су Црногорке: озбиљне, разборите, вредне, оштре, разговорне, поноспте, јуначне, да је кућа на њпма, да нису у ропском подожају према својпм мужевима 19 ), да веседо спремају своје укућане на војску, али да нико у Европи не тугује већма од њих за својима умрлима 20 ). Сем ових општих слика Црногораца и Црногорке, имамо неколико и посебних, што се тпчу иојединаца, међу којима највише на вндик излазе ирекрасне сличице разноврсних карактерних одлнка црногорскнх кнезова: Данила и Николе, а нарочито неумрдога Владике и стрица му, Светога Петра (Петра I.) 21 ) ПРОСВЕТНИ ГЛА.СНИК 1896. г.

Вредне су иажње пишчеве мисди о прошлости Словена. „ То је — веди он — био нсгда ирви и највеЛи народ у Евроии" (св. 17., стр. 61.), ади тада не беше ни штампарије ни историје, те да му сдаву и ведичину разнесу но своту. У тој је ведичини извор данашњега поноса у срггскога народа, особито Црногораца. 22 ) Ваља поменути како нисац има тврду веру у лену будућност словенских народа. И најмапи словенски народ — вели он има своје леие наде; оне се могу кадшто иомрачити, али угасити нигда." „ Словенски народи загранични — наставља он мало даље — могу јоги дуго иадати и ироиадати, али неЛе иасти ни ироиасти " (св. 18., стр. 58.). Наиослетку, као карактерно, додајемо н то: да је иисац мњења, да Црногорцп треба да у књижевносги усвоје источно наречје српскога језика, јер је то од ведика значаја по њихну, српску будућност.- 3 ). * Размотривши овако писма 0 Црногорцима, кад их у кратко пореднмо са онима претходнима, излази: да се она по садржини својој разликују од оних тиме, што се баве сдикањем једнога деда српскога народа — Црногораца; дакле нечнм, што је нама најближе, познавање чега је за нас но најкорпсннје. Сем тога, у свима претходним ннсмнма ннгде нам слика народа, који се у њима сдикају, нпје тако видна, није тако свестрано изнесена, као овде. Истина, овде нећемо наћи оних китњастих реФлексија, као наир. у Писмима из Немачке, ади ћемо наћи нечега, што нн у једноме од свију њих нема, а то је: читаву гомиду најодабранпјпх, малих, брижљиво израђених слика у опису и радњи, што чине највећу драж ових писама. Тих је сдика такнпх да се оне депотом могу поредити с најдепшима, које надазимо напр. у Писмима из Италије. Ну, пма нечега уметнпчкога, у чем писма 0 Црногорцима стоје ниже Писама из Италије. То је: што немају у себи оне округлине у целини својој као она, што у њима није онолнко сразмерно дато маха и природи и разним, знатнпјим, одликама, чиме се једна земља може одликовати, што у њима дакле нема довољно разноликости у ноједпним деловима, што у њима поред слика у живој радњи нема других тако лепих и у оноликоме броју, које би бпле у онако депу оппсу. Најпосде, кад поредимо сва досде чињена разматрања путничких пишчевих писама, доћи ћемо, држим, до закључка: да Писма из ГрајФСвалда п Писма из Швајцарске стоје нпже Писама из Италије, Писама из Немачке н оних 0 Црногорцима, 49