Просветни гласник

ГОРОМ ШЕТА

МодегаГо

Гором шета млади Раднвоје, Гором шета, гора му говори: Јел си жењет, млади Радивоје? Њлсам жењет, мислим да се жен/им, Да ја узмем девет брата сеју, Да ме вичу девет шура, зете. Девет шура и дес:т шурњаја И десета мајка девојачка. То дочуше Мнличнна бра&а, Саградише кулу од кремеиа, Од кремена и од салтијана, Затворшие Милицу сестрицу, (Једни, селе, за девет година, Те шсиремај свилене дарове.

Да дарујеш т/Љне сватове. Милица се Вогу замолила: Дај ми, Боже, Летрове ветровб! Дај мг>, Еоже. Илине громове! Да разбијем кулу од кремена, Од кремена и од салтијана, Да ја видим млада Радивоја. То се Ђогу врло сажалило, Вог јој даде Детрове ветрове. Бог јој дадс Илине громове, Те разбила кулу од кремена, Од кремена и од салтијака, Те видела млада Радивоја.