Просветни гласник

5.

ДЕВОЈ^А ЈЕ . . . .

Апдтг$е

V Де -6сј- ка 1 2

1

зе^лт. бор са -ди -ла ј? (је ~ бој - ка

к4ч>

Девојка је зелец оор садила, Вор садила Ђогу се молила, Дај ми, Боже, мој бор да иорасге. Да расиуши гране до Мораве, А лозицу царем до Дупша,

Да ја видим, што мој драги ради. Да л се носи ко што се носио? Да ли носи киту до рамена? Да ли носи чизме до колена?

СУНЦЕ ЗАЂЕ

АпдапИпо

гМ .

Сунце зеф, а месец изађе, Девојка се са војном иогађа: Логито кревет леиото девојко?

У средани три дџнара вреди, Један динар од краја до дувар.