Просветни гласник

ОЈ ОСТАН ЗБОГОМ

АПедго шаевГоао 4-ж-ј >■ / 1Ј-4ј^-Н^

т

збо— 3 1 ®0

з 0 - гш«

г=гш/10-ро / Ој о- стањ Ј / / ^ЗД=Е!Е^1

Т=*= збо-хом д) ј !

I №4

ша

<Г\ _Ј *

^ Ж(ј

а Р=%=1

г ^ Ро - маЈ Ј. Шт 1 -? — ^Ј—

3 л«. ГжЈ1__. ^т-* ј° Ј

ш 4^Ф /Ј

411. ^—

-М:

у— —

Ц2-*

^ Л /

Ој, остан з6ого.ч, остап збогом, Горо ЈРоманијо, горо Романијо! По тебе сам три лет летувао: Ирво лето за доброга коња, Лруго летоза добру девојку, ТреЖо лето за светло оружје.

Ој, јанежалим, што % млад умрети! Ео ја жалим ђогу крилатога, Што ирелете гору Романмју, И однесе левојку аод крило, А шод друго девојачко руво.

ИМАМ МУТ^А Ј\АО ПУ/^А.

А Ивј/го

шм мужа као иужа Па га ирати, на орање; Сви орачи дом доЏше, Мој га мали јоште нема. Оаа је жсма дуга и шаљива, али је нисам могао целу уаамтити.

Па ја пођо, да га тражим. Где је коза ногом стала, Мој се мали завалио.'