Просветни гласник

7

ОМИЛЕ МИ

Л11едгв(6о

тј: Ој о-ми-леми 1А

Ја- го-сјо / ј Ј

4=4=

о -ми-ле ми ;

/а - м-ои-ие Ш ј

о-жл -

1

® *А

т Ј -^

у се - лу

< У=Ј=^

—

ј. /

Омиле ми у селу девојче, Нлаво бегие мени мило беше, Али ми га други иреотеше. Ја не жалим, што га иреотеше, Но уа жалим, што ме окумише, Мене кума, брато старог свата, А братанче, младо барјактарче,

Браташца, млада деверица. Венчај, куме, љуто не ироклињи! Ја не кунем, само срце куне: За недему кумица ми била! А за другу млада удовица! А за треКу моја суђешца!

Варијанта горње песме

АИедгеНо

епо

бре ле ~ле

тт. 0-ми-ле ми

и ш

о- ми-леми.

Шј - 1о- ле 1Ф_ Ј~