Просветни гласник

Н А 3 А Р Е Б И

623

ттине", стоје до отворених прозора жене, које би собом донеле децу, како бн се с њима лако могле уклонитн, ако би „ скуаштини" биле на сметњи. Назаренска је рана проста, али снажна. Они никад не посте нити празнују. Старија „браКа" и „иророци " брину се, кад ће се који „брат" оже- ' нити и „сестра" удати, и налазе им другове за лотоњи живот. 0 љубави између девојке и момка, као и мужа и жене, великој љубавн и милошти родитеља према деци и обратно, не сме бити ни помена, јер је то „с отонин" посао, то је „ усиаљивање", т. ј. брига о телу на штету духа. Назарен мора бити вазда озбиљан, ни весео нн тужан. Не сме нн игре играти, јер је то „сотонина мрежа", а ма ко му умро не сме плакати. Мртви се без икаквих обреда и гробннх белега сахрањују. Назарени су нротивни народности, јер је свак ,човек". Кад их ко нападне, пе бране се, трпљењем хоће да победе. Не ратују, јер Христос рече: , Не уби!". Не учествују ни у каквим јавним. народним иословима, и прекомерно себе у говору ниште тако да постају тајни хвалисавци. Као што се види, прпвукавшп к себи чланове др. вера, назаренство их не може како бн хтело одржати, јер тражи од њих оно што је иротив људске природе, особито што се тиче младићског, мужевљег и родитељског осећања, те тиме даје маха лицемерству; забрањујући народност и брањење од зла, и нехотице иде на нроиаст своју; а кад се, најзад, узме у обзир и то, да је, по њихову учењу главно : молити се Богу, радити земљу, стећи кућу, прибавити најпотребније покућство и одело, и да је све остадо упропашћавање друштва, онда је очпгледно, како су они сметња сваком напретку наука и уметности, погрешно учећн даје од ђавола све, чега у Св. Писму нема. Према данашњој покварености у хришћанском друштву, није чудо што ће назаренство местимице успевати; али, да оно нма будућности, о томе нцје ни мислити, јер ће га, као и сваке друге вере, која иде противу човечје природе, нестајати упоредо са. све већим умнпм развићем. Сиже је романа у главноме ово : У „ два велика и арилично богата" чфпска села у Бачкој, Боривојевцу н Л&заревцу, назаренство је било од ире 10 година, ухватило корена и све се већма ширило. Лазар, син најимућннјег сељака из Лазаревца, чича-Срдана, досле иокварен момак, носта ватрени Назарен, променн са свим начпн живљења, па, у затвору с Боривојем, из села Боривојевца, обрати овога|у назаренство; а Боривоје беше допао затвора због убијства своје неверне жене, и уз то : још п пређе га је гризла савест због тога,

што као момак, чувајући овце уби, нанравди Бога, својега друга, Стевана. Утехом, братским услугама, потпором, и Лазар, а касније и остали месни назарени, начинише Боривоја Фанатиком. Када иравославни у Лазаревцу изабраше за свештеника рођеног, млађег брата Лазаревог, Светозара, оне недеље када би уведен у дужност, одлази он са својим протом, још неким свештеницима и гостима из града у назаренску „скуиштину" , те објашњавају назаренима, како су на криву путу. Ну, у залуд! Назарени, и а'ко нрости људи, вешто се препиру, јер скроз нознају Јеванђеље, а и речити су. Најзад, кад Лазар хтеде и самога чича-Срдана обратити у назаренство, Светозару долази на памет да оспује Другатво добрих људи, са онпм истим начелима, којима назарени пајвише к себи привлаче, иридавши им уз то и др. нека, основана на прироДи и здравоме разуму. Ово Светозарево друштво хвата добру клицу у ЛаЗ&ревцу. Светозар поколеба разлозима Лазара, а остале назарепе напретком Друштва, те ови губе своје главније чланове. Јер, по што се Боривоје мораде на силу оженити немилом девојком, Варваром, а његова драга, Милева, Лазарева сестра, поћи за недрагога момка, клонуше и ови ватрени Назаренп у верп. Дубоком својом тугом за умрлим својим дететом, која је и у гроб свали, Милева показује делом, 'ако не речма, да већ није назаренка, а то исто и Боривоје својим последњим поступком, када хтеде у Дунаву подавнти назарене, које на колима вожаше и које због лицемерства омрзе и презре. По што се Боривоје удавн, Лазар се прнликом очева ногреба, јавно одриче назаренства и касније се жени. Друштво добрих људн све већма напредује, а назаренство све више слаби, нарочито откад га законом изједначише у иравима са осталим вероисповестима, јер тиме пзгуби највећу своју драж — ону тајансгвеност, којом привлачаше. Преко је нотребно ирегледати нишчеву студију карактера ове двојице његовпх најглавнијих, јунака. . Борнвоје је син простих родитеља, сељана: Марте и Владе Ивановог. Баш кад га је у утроби носила, Боривојева мајка, иодбадана сусетком, новеде с братом својим парницу око једне старе јерусалимске иконе, „ надимљенс и умрљане крас" (стр. 7.), коју, ири деоби заоставштине покојне им тетке, брат узе к себи. Кад је лекар објасни каквнх злих последпца може имати душевни немир мајке на дете јој у утроби, она на мах нрестаје с парницом и измири се с<братом. Ну, доцне ! Нема сумње да душевно расиоложење материно утиче и на чедо у утроби њезиној; ну, по