Просветни гласник

/ КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

526

када у повратку с кршгења, и она и још иеки назарени, стадоше оговарати као безбожника Љзара (који се беше већ окануо назарена) па и саму пок. Милеву. онда гњев у Боривоју прекипе на такву нодлост, те, како је кочијашио на колима (на којима их више беше), нагна коње у Дунав. Ади се кода одвојише од коња, те ови сами с Борпвојем запливаше у реку и с њнм се удавшне, а назарени се спасоше. Као што се види, у карактеру Боривојеву изнесена је пишчева студија: да се назаренство не може одржати с тога, што иде противу природе, а на име: противу љубави момачке и девојачке, вереничке, брачне и родитељске, и што и само у томе (хтедо не хтело) мора бити .шцемерно. Поред свих махна, које нађосмо. може се рећи, да је Боривојев карактер као назарена, у главноме, природно изведен. Само је ведика штета по роман, што се није могао, због казаних сметња, истаћи као главни, а зар га је нисац као таквог и мислио извести. Готово кодико и овај, видан је зарактер ./1азарев тако, да је мучно рећи који је гдавнији. Лазар је син газде Срдана Ненадова, сељака из Лазаревца. Свршпо је два гпмиазијска разреда. Бнстар је, добар певач, ну ноћник; када се ожени, и распикућа, пијаница, а по смрти жениној, не може грђи бити. Одмамљен од својега пређашњег друга у пијанчењу, Мидана, Лазар оддази у назаренску „скупштину " и постаје назареном. Признавши да је назарен, додази са оцем у сукоб, ну, трпељиво сноси све. Ади, кад му Панта Кудпинац рече да га назарени називљу Јудом, што их бајагп изневерио (јер у дому беше попустио некнм правосдавним обичајима), удари он овога у јарости боцом, па се сам предаде вдасти. У затвору се упознаде с Борпвојем, а кад одатде изиде, скромно живљаше на имању, што му отац добровољно одеди. И Л.азар је као н Боривоје ватрен и речит назарен. Ну, откад се загдеда у честиту девојку, Цвету, која ни но што не хте иостати назаренком, и од како месни поп Светозар, његов рођени брат. установи Друштво добрих људи, те их покодеба, .1азар постаје немаран према назаренству: када ово стече и верску равноправност: „баш у том часу Лазар (је) охладнео, није ни сенка оног ватреног, занешеног (занесеног?) назарена од ире", (страна 220.); а кад му и отац умре, туга га сдоми пред мртвачким ковчегом очевим, остави се иазаренства, и иакон године дана ожени се Цветом. И код Лазара је природа надвдадада назаренство, и то у љубави према девојци, према родптељу, а уз то и схватање бдагодетних начеда онога новога друштва.

Те тако, у овоме роману имамо два „назаренска ирвака "; Боривоја и Лазара. Оба су сељаци, оба мдади, оба пдеменити и ватрени, оба оштроумни и речити. Код обојице љубав уништава назаренство, природа кида непрпродне споне. Обојица пајзад додазе до свести да су на погрешну путу,- само што се Боривоју пе да времена да то нризна, док Лазар ово јавно чини. На Боривоју су показане крајне посдедице неприродног назаренског учења, а .1азар је заустављен на ивици саме проиасти, у коју беше пошао. У карактеру Лазареву, на крају крајева, ликује свесг као победидац, а у Боривојеву тренутно очајање, које доноси смрт. Па, који је од ова два карактера иридагоднији за главнога јунака оваквог романа? Могли би се рећи обојица, с кога се гледишта буде на ствар гдедадо. У Лазареву карактеру нема онпх карактерних махна, каквих нађосмо у Боривојеву. Свеснији је од Боривоја. Ну, баш за то што је свеснији, Боривоје више пристаје за гдавнога јунака, јер је бдижп општем (и ако има које чега што је реткоет) карактеру проста, а занесена назарена. Сем тога, око Дазара је природним окодностима створена околина, која на њ може имати већега и чешћега утицаја, док код Боривоја тога иема. Па и тпме је Боривоје претежнији за гдавога јунака, јер се назарени у опште клоне православних или су пм неприступачни. Сем тога и по томе: што Боривоје, трагичкнм својпм свршетком, може бити од већега утицаја на читаоца, јачи доказ у рукама пишчевим, не само да је назаренство убитачно, већ и у кодикој мери може бити штотно. Само још да је Борнвоје без оних мана, да је његовој радњи дато највише маха, да су изостаде оне ведике епизоде, што се једино Л.азара тичу, да се Лазар вазда као споредаа особа уз Боривоја јављао, роман бп овај пмао главногаЈунака, лепо оцртанога, у већим сдикама. А овако је то цедина, којој не можете одредити средишне тачке, која нема своје округдине, и поред све депоте и природнога развића кратких својих чести. Као главни противник пазарена у овом роману је православни свештеник, Светозар, брат Лазарев. По свршетку Богословије изабран је за пароха у Лазаревцу. Одушевљен је да помогне 'народу своме, .спреман је у својој струци и добар црквени беседник. Кад је, посде увођења његова у свештеничку дужност први пут држао збор у шкодској ; згради, у цеди да се стане на пут ширењу назаренства, бидо јс разноврсиих мишљења, међу којима Светозарево беше: да иазарене треба „ освојити обавештепем, иримером, иожртвовањем, љубављу" (стр. 118). И у назаренској „ скуиштини " бори се