Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА.

613

3. Испитни одбор и начин којиш се одре^ују и дрзке професорски испити. Чл. 101. — Испитни одбор саставља се из људи, који се у вишем ступњу баве стручио (специјално) наукама одређеним за више и средње школе. Чланове том одбору поставља Министар просвете и црквених послова, свагда на годину дана и бира их из реда нроФесора велике школе или из осталих виших просветних звања и научних занимања. Између тих чланова постављају се указом два председника такође на годину дана. Чл. 102. — Врој чланова испитном одбору није одређен. Ну, Министар просвете и црквених послова стараће се да буду довољно заступљене све гране знања и наука, које се предају у средњим школама. Одређени чланови одбора састајаће се сваки пут по нарочитом позиву председникову и то на број најмање петорица. Чл. 103. — Детаљне програме за сваки предмет израђује комисија, коју одређује Министар просвете и црквених послова. Ови се програми сваке иете године прегледају и званично објављују. Чл. 104. — Сви чланови нснитног одбора имају право стављати кандидату питања у оквиру задатог му испитивачем питања. Чл. 105. — ПроФесорски испити састоје се из четири рада: а) Прегледање и оцена писаног састава, што приправник израђује код куће, ио задатку који му да иснитни одбор. Кандидат је дужан у писменој нријави за испит и пред испитним одбором својом часном речи потврдити да је сиремљени састав сам без туђе помоћи израдио. б) Писмени задатак ће кандидат израдити под непосредним надзором једнога члана испитног одбора, изабравши једно између трију нитања, које ће му одбор нредложити. в) Усмени исиит из питања, која испитни одбор даје у смислу чл. 97. и 99. г) Практично предавање из изабране груне наука, а по теми, коју ће кандидат означити. Писмени испит не може трајати мање од три а усмени мање од два часа. Чл. 106. — Ток испита има се у изводу забележити у одборски записник, са означењем да ли је одборска одлука изречена једногласно или већином гласова, и у овом последњем случају за шта је гласала мањина. ДРООВЕТНИ ГДАСНИК 1896. г.

Чл. 107. ■— Одлука испитног одбора о резултату проФесорског испита изриче се по овој мери оцена : „Господине Н. Н. родом из свршивши у .. . години . .. Факултет (или вишу стручну школу) у . . . (Београду или на страни) полагао је, но одобрењу Министра просвете и црквених иослова краљевине Србије, проФесорски испит из групе наука и по упоређеном резултату писменог, усменог испита и нрактичног предавања из означених наука добио оцену одличну, добру или недовољну. Испитаноме кандидату издаје министарство просвете диплому о положеном испиту, коју потписује * председник и сви чланови испитног одбора. Образац овакве дипломе прописаће Министар просвете. Чл. 108. — Који би кандидат на проФесорском испиту добио недовољну оцену, пма право из истих група науке поновити испит тек после једне године, а мо.же и доцннје. Ако би и на овом другом испиту добио недовољну оцену губи право на понављање испита. Чл. 109. — Министар просвете и црквених послова прописује ближа правила о програму по коме ће се држати нроФесорски испити, као што ће у своје време даље наређивати о свему, што се покаже нотребно ради бољег и тачнијег вршења овога закона. Чл. 110. — Кад овај закон ступи у живот губе законску силу: закои о устројству гимназија од 16 семтембра 1863. и измене и допуне тог закона ое 31. октобра 1886. године; закон о усгројстру реалке од 9. јуна 1865. године; (закон о проФесорским испитима за средње школе, ниже и више, од 29. јануара 1880) закон о урачунавању година иредавачке службе у године указне службе од 9. јуна 1884. и сва друга наређења која би се косила с овим законом о гимназијама. Чл. 111. — Овај закон ступа у живот од дана кад га Краљ потпише. С овим је свршеи овај састанак.