Просветни гласник

612

ГАДЊЛ ГЛАВНОГА

по потреби еаслуша извештај разредних старешина о стаљу и папредовању ученика њихових разреда, и да се том прпликом договори о заједничким мерама за поправку примећених мана и недостатака; з) да утврђује опште одене из свију предмета; и) да одлучује о набављању учила и књига за библиотеку; ј) да се договара о потребној измени у школским правилима и у опште о свему што би могло служнти унапређењу и усавршењу завода и наставе у њему. IX. Разредни савег. Чл. 89. — Разредни савет чине разредни сгарешина и сви наставници дотичног разреда. Чл. 90. — Разредни савет скунља се на нозив разредног старешине у време слободно од учења. Први се састанак држи у почетку школске године и за тим сваког тромесечја бар један пут. На састанцима разредног савета нредседава разредни старешпна. Чл. 91. — Разредни савет ради ове послове: 1) истражује начине за поправку стања дотнчнога разреда и изналази мере за одржавање реда у разреду и за унапређење наставе п армонпчког рада у наставп у дотичном разреду; 2) утврђује начин, како би сви наставници једног разреда подједнако поступалп према ученицима, н како би сви одржавали извесну везу у свима наукама, које се предају, и ноказали сагласност у сродним предметима ; 3) одређује по узајамном договору а по норми утврђеној у проФесорском савету количину и време школских и домаћих задатака тј. колики могу бити и за које се време имају израђени предати дотичном наставнику. Чл. 92. — Писмене одлуке и записнике разредног савета предаје директору дотични разредни старешина. X. Професорски и учитељски исиит. 1. 0 Кандидатима. Чл. 93. — За проФесоре и сталпе учитеље вештина у гимнасијама могу се поставити само она лица, која су положила проФесорски односно учитељски испит из група наука или вештина, како се овим законом одређује а по програму, који прописује Министар просвете и црквених послова. Чл. 94. — 1. Право на проФесорски испит имају они кандидати, који су по чл. 62. овога закона. стекли право на предавачко звање и они учитељи који, ио чл. 63. имају квалиФикацију за полагање тога иснита.

2. Нраво на полагање испита за сгалног учитеља имају они кандидатн, који су по чл. 63. овога закона стекли право па звање квалиФикованог привременог учитеља. Чл. 95. — На нроФесорски иснит и на испит за сталног учитеља иуштају се само онп кандидати, који су најмање две године провели у практичком школском раду. Чл. 96. — Кандидат може полагати испит само нз оне груне предмета, за коју има сведоџбом доказану Факултетску или вишу стручну спрему. 2. 0 испитима. Чл. 97. — ПроФесорски односно учитељски испити су: претходни стручни и практични. Чл. 98. — Сви кандидати дужни су претходно ноложити испит: 1) из свију делова онисне српске граматике и познавања српске књижевности у облику ирограма гимнасијских; 2) из оиштпх знања иедагошких и из методике нредмета своје груне, и 3) доказати иред испитним одбором да се за књижевну потребу добро и лако служе бар једиим од ових туђих живих језика: немачким, Француским или енглеским. Ко буде знао два или више од тих језика, или један од њих и један од главних словенских језика, или један од горњих туђих језика с једним од старих класичких (латински и јелински) пмаће прече право на празно наставничко место по групама исторпјских и филолошких наука, из којих је испит положио. Чл. 99. — Кандидатима, који не би у довољној мери извршили услове у чл. 97. означене, неће се ни допустити даљи испит. Они ће се о томе нзвестити писменом одлуком испитног одбора; н тек после једне године могу се поново јавити Министру просвете и цркпених послова с молбом за проФесорски, односно учитељски испит. Чл. 100. — Стручни односно проФесорски испит полаже се из група наука или вештина. Свака је група по предметима подељена на двоје : на главну и споредну групу. Из предмета главне групе дужан је кандидат показати такво знање изабраног предмета да га може предавати у обиму гимнасијских ирограма а из предмета споредне групе да га може нредавати у обиму програма за подгимнасије.