Просветни гласник

ГАДЊЛ ГЛАВНОГА

и утврдиди и морФологију и синтаксу. Па ако се узме у обзир мали број часова и диљ лат. наставе онда се мора из елементарног градива, а нарочито из синтактичног, уклонити сав онај научни материјал, на који се само местимице или скоро никако не наилази при читању школских класика. Тако упрошћена граматика (морфологија и синтакса) може се потпуно савладати за две године. 1Јиегае (Узсипктг 1'асИе, 81 е! 1апШт зитаз, циаМит ориз зИ, е!; ћађеав ди1 Досеге !н1еШег разбИ. Ту методу имају у осталом све данашње новије дат. граматике као: 8сћгаа1г и. 1)г. "^а^пег, С. 31е$тап, Вг. Нагге, Г)г. ХЈетег, (прва има само 100 страна, друга 102 стр., трећа 160, четврта 167.) нарочито од како је у Прајској број часова за лат. језик ограничен и сведен на 62 часа. То ограничавање иде само на штету граматике, јер се по ирајском новом наставном плану читање узима као средиште лат. наставе, те се разумевање прочитане садржине и увођење у дух и културни живот старих народа одређује као главни цил> класичне наставе. Шта више и граматичне иримедбе при читању класика не смеју бити сувише опширие, као што се види из њиховог плана на стр. 72, где се каже: „Аи1§аће с!ег 1)Јгес1огеи ипс1 Аи1'з1сћ18ћ(!1)бг(1еп \\ г 1т(1 ез зеш, аПеп Уегзисћеп енег»Јзсћ еп1§е§еп2и1ге1еп и11еће (1агаи! аћг1е1еп, (Пезс, (1еп &скгГјШсћеп (§гата1гзсћен) ТЈеЂипдеп дезодепеп Сггешеп ш ићегзсћгеИеп ипД (Пе 8скгф8Ш1ег1еИпге (1игсћ НегешхЈећеп §гагааНзсћег Ег6г1епт§еп аијенксШеп, теекће /шн УегзШгнћизз (1ез 8сгЈ1'1з1еПегз шсћ! тштдапдМск ибИ§ зш<1. Не бн се дакле ногрешпло, кад би се изучавање деле лат. граматике свело на 10 часова у V и VI раз. Тиме би се постпгло још и то, да ученик не би добијао у руке Корнесија Непота и Јулпја Цезара, нрено него што су му познате и морфологија и синтакса. А како је без тога тешко постићи стварнога успеха, знају најбоље они, који тај језик предају. Јер како ће н. пр. у Непотовом Милтијаду ученик VII р. превести добро: Нос т Гетроге пиИа сШЈаз АГкетепзгЂиз аихШо јиИ ргаеЛег Р1а1аепзез. " Када му није иознато, да јетриз са т и аћ1. значи ирилика, невоља, и да еззе са два датива значи бити од, служити на. Или из Дезара (1е ће1. 0-а1. 1, 44. ученик VIII р.: , ОгдеЛоггх тогГииз ез1 педие сЉезГ зизршо дгип још појма нема; нли у истој књизи: , ВатпаГит роепат зедиг ороНеЂа1, и1 гдпг сгетагеГиг, кад му није сасвим објашњен и1 сопзееиИпш. Да би се синтакса могла прећи за годину дана, те да се тиме ученицима дода могућност, да што ире почну с разумевањем читати класике, потребно

је, да се она преради по примеру најновијих лат. граматика, што излазе у Немачкој, а тако исто и синтактични задаци са српскога на латински. Од две књпге тих задатака, могла би се без икакве штете направитп једна, смањивањем броја реченица и ирича, који је тако велики у обема књигама, да их ниједан наставннк није кадар све иревести са својим ученицима, на чак би смео јамчити, да је тамо који и половину њих стигао да преведе. Поред тога у место два речника, у којима се наЛази зНа^ тан број једнаких речи, био бп само један, и тиме би се уштедело 2—4 табака. Синтактични задатци VI део, дело, које сам добио на иреглед, норед горе наведене мане, има још и других, које би писац при евентуалном прештампању морао безусловно исправити. Једне се од ових тичу текста, друге садржине. Што се текста тиче, он је местимице такав, да би се пре могло казати, да је ова књига намењена веџбању у превођењу са српскога на немачки, него са немачкога на српски. Навешћу само нека од тих места: Народ беше израдио, да у будуКе своје нсиовредљиве власти има (с. 26. 2). Пре него што иочнеги нешто, трсба размислити, иошто размислиш брзо гшршити треба. (с. 26. 10) Пиши ми, шта ти је сметало да к нам не дођеш (с. 20. 18) . . . Да сам хтео реЛи, на гито нисам миелио (Стр. 47. 15). Пошто он нерадо своје сиасење сгену захваљиваше (стр. 48. 2) ВеК се иет месеци ја савезник и иријатељ народа римског оикољен држим (Стр. 60. 4) Нисам иисмима твојих иријатеља требао бити извештен, да ону школу другом заменити желиш. (Стр. 65. 11). Ти си мане дарежлив него лакоуман (стр. 74. 20) Еада ту имађагие да буде иродан (стр. 79. 20). Како редак беше у Атини, о којем он мишљаше, да је достојан, да се човеком назива. (стр. 80. 28). Али не мање јасно је, да је она вегита врло несавршена била. (Стр. 86. 34) Ханибала међу своје ирве иријатеље број (стр. 89. 36). И да се натраг одвести у лаутумније. (Стр. 97. 37) д,а иита да ли његову краљевину Аиолон мисли или Кирову (Стр. 98). Увери грађане да Флоту Аиолон означава (ћехекћпе) стр. 106. 10) С тога изрази (ћешгк!е) он својим саветом (стр. 106. 11). . . дадне он отаравити (стр. 106. 11.) и т. д. На некнм местима хтео је писац олакшати ученицими превод на латински, иа је, нротив свију правила срискога језика, дотерао текст тако према духу лат. језика, да је постао неразумљнв, прави галиматијас. Навешћу и така нека места: Да је у Риму Гм. Помиеј (човек) ириватан у ово време, ииак за тшо велик рат ваљало би он да се избере (Стр. 24. 9). Не ирииоведа се, а без сумње иреко