Просветни гласник

620

РАДЊА Г.1АГШОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

тридесет је таких жена било, да ли се те коцком бираху, што своја имепа хуријама даваху. (Стр. 24. 8). Пошто нарочито учаше да је добродетељ скромност и уздржљивост у свакој потреби телесној и да се у избегавању зла састоји, то он не само да извођења из те науке не одбијаше, веЛ врло често глад иодношаше (Стр. 78. 25) Но он рекне, он је истина, да би отаџбину своју бранио с краљем Есерксем борио се у битци код Саламиие; сиасавгии иак отаџбину он је (за тим) својим саветом учинио, да је и краљ велике иогибли избављен (стр. 108.) А који еу то разлози твојој одлуци (Стр. 65. 11) Није потребно напомињатн, како овакав текст рђаво утиче на ученике, који треба да имају увек пред очима чист, течан и правилан српски језик. Неразумевање задатка одвраћа шта више ученике од рада, јер, како каже чувени проФесор немачки Вг. РудолФ Мени: „ШсМз тепИгМ сНе 1^81; аш Аг1)СЈ1, тећг, а1з (Не ЕтзЈсћ! ете АЛеИ 1го1г §и!еп \УШспз шсМ 1озеп ги кбнпеп, таћгеш! јесТег пеие ЕгЈо1§ (Не ТћаСкгаЛ ће1еМ." Сем тога има још и нетачних нревода и грешака у српском језику. Међу нетачне преводе рачунам: ехр1ога1ит ез1 оттЂиз иввиђено је од свију, место: свима је јасно (стр. 6.); ЂеЦит зизсгреге рат заиочети место иредузети војну (стр. 7); рго пгћИо писеге = ни иод шта не држати место ни за шта сматрати (стр. 7^ Тизси1апае ЛгзриГаИопез (диаезИопез) тускуланска исиитивањашкло : расираве иди разлагања (стр. 56) реч збољски ирихватај = гет /огШег аддгесЈеге место: лаАај сејозбиљно иосла; диаегеге <1е с иреслушати место: исиитиватиЏаслугиати (стр. 93); гез ргорозИа = уиитни иредмет место: иитање (стр. 98); (ИјгсиИаЛет ехногЂеге = тегобу издржати место: савладати. Српски изрази као: Ово писмо диктујем на те (стр. 5. 11); тешко је човеку стидљиву молити за што год ведико онога, за когајезаслужан (стр. 32.1); ја бих био требао (стр. 14); шта требају многе речи ? (стр. 29); Нисам требао бити извештен; где гдагол требати није бездичан ; иди ходом убрзаним; (Стр. 1) човеку стидљиву (стр. 32); поштење бесиримерно (Стр. 33) где су атрибути посде имениде, иогрешни су. Исто тако и конструције као: Чим би Квинт окуиао се (стр. 3); Цезар прећаше, да ће гусаре строго казнити. — би мислио он је њихов госнодар... (стр. 9). Оно да је најбоље мисднмо, што буде најнравичније (Стр.ЛО); већ ако мисдите (Стр. 10); ве& ако Ханибала ваља бројати (Стр. 17); када Римљани ве& таман хтедоше (Стр. 21); будуКи да Ксеркс особито Атину беше узео на око (стр. 20);

(уудуАи да код војске беше (стр. 24); тако врло порасдо (стр. 107), нуждан, цељи . . . Граматике и ортограФске погрешке као: од Алиа, умалити, ирекоравати, ирихватамо, новајлиштво, захвалност указати, мазага, иожиљка, сто ји сваком од воље, са основом, од стра, неатост, бој бојоваше, иогиље га с једном иосадом, ирестолница, користовати, исгубише, живљаше са највеКом славом, иријатељоваше, најпријатељскије, иреузме ит. дне подносе за таку књигу. Што се садржине тиче држнм да је неподесна с тога, што није брижљиво израђена, као што се види из горе наведених нрпмедаба. Поред тога не одговара знању ученика, јер је претрпана граматичким тешкоћама и реткостима. Реченице би требадо, да су већеном узете из Непота и Цезара, та два једина кдасика, који се читају у нашим гимназијама те да сдуже као допуна за разумеваља тих истих ауктора, међутим оне су најмање нозајмљене од тих писаца. То исто вреди и за приче. Мисдим дакде, да ово дедо, овако какво је, не би требадо нрештампати. Бдагодарећи Просветном Савету на указаноме ми поверењу остајем с поштовањем. 7. октобра 1896. год. Београд. Снира Кадик проФесор I беогр. гимназије Према реФерату г. реФерента Савет је мишљења: да се ово дедо, овако какво је, не може више прештампавати за шкодску потребу. Г. Спири Кадику, у име хонорара за реФеровање, одређеио је шесет (60) динара. IX Прочитани су реФерати г. г. Л.уке Зиме и|Мите Живковића, проФесора, о „Латипској Чнтанци" од г. Вдад. Мадине, учитеља језика, који .је ово своје дедо понудно за школски уџбеник. Поводом питања ових реФерата, Савет је одлучио : да се умоли г. Спира Калик, проФесор, да изволи ово дело прегдедати и Савету казати : може ли се оно употребити као шкодски уџбеник у гимназијама, па ће се по том донети коначна оддука по овом предмету на основу оба реФерата и хонорар реФерентима одредити. X Прочитано је писмо г. Министра нросвете и цркв. послова од 23. овога месеца, ПБр. 24385., којим је спроведена Савету на оцепу модба г. г. Борислава Б. Тодоровића н Вдадимира Здедара, про-