Просветни гласник

622

РЛДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТЛ

а равнице, то, но овој карти, изгледа, да је Србија једна пространа равница, у којој је само овдеонде но која планина п да никакве разлике нема нпр. између Драгачева, ЈКупе, Л.евча, Мачве, Посавине, Стига и великоморавске равнице. Речни слив у главноме је добро обележен. Али код појединих река налазе се готово исте махне, које смо помепули код планнна. Докле су на пр. означене и ове речице у Мачви. које имају воде само после киша и снегова, дотле нема на овој карти означене Моравпце, Црнпце и Раванице. Неке су опет реке означене, али им нис.у имена написана. Не рачунајући речице, чија су имена и могла изостати, ми мислимо, да нису требала изостати имена Власине, Јошанице, Раље, Језаве и још неких других, кад су већ унета имена и неких мањих и мање важннх речица. Реке Еубршница и В. Луг означене су као једна река, а није стављено име ни једне ни друге. По оном, како су на овој картн означене неке реке, не може се знатн која је од њих већа, а која мања. За неке ће се, по овој карти, мислити да су веће од других, које су у ствари од њих неколико пута веће. На пр. Биначка је Морава, ио овој карти исте дшрине с Великом Моравом, а ова са Савом; Тампава је већа од Колубаре, а Нишава је много мања чак и од Раље. Ширина Дупава не само да није сразмерно престављена према другпм рекама, него је престављено, да је он шири баш онде где се сужава и обратно. Тако је ширина Дунава престављена ниже Голупца као и код Доњег Милановца, а он се баш од Голупца сужава. Код Ђердапа је свакако требало Дунав преставити најужи, а он је, ио овој карти, ту готово најшири. Извори неких река нису тачно означени. На пр. извор Млаве тако је означен, да се не зна извире ли она из Хомољских Планина или из Цриог Врха. Река Љиг, по овој карти, као да извире негде преко Рудничких Планина. И ток неких река није тачно означен. На пр. Јасеница, по овој карти, тече иреко Венчаца и поред Тополе, а међутим Тополу и Јасеницу раздваја Опленац ; Јабланица и Обница, по овој карти, теку скоро паралелно, а у ствари оне праве повећи угао н нриближују се једна другој тек ближе Ваљеву. И код тоиографије места има нетачности. Нека су места означена на карти ближе реци, него што у ствари јесу; друга су одмакнута од реке, а у ствари су поред саме те реке; трећа су обележена тако, као да кроз њих река протиче, а она су у ствари иоред реке или и нешто од ње удаљена; и, на послетку, нека су места означена на нро-

тнвној страни реке. На пр. Трстеник и Ћуприја су на овој карти мало даље од Мораве, а они су норед саме реке ; Чачак и Шабац су опет означепи поред самих река, а они су мало даље од њих. Тако је исто Свилајнац, на овој карти, нодаље од Ресаве. Даље, на овој карти је Паланка означена тако, као-да кроз сред ње протиче Јасеница, а у ствари та река тече поред Паланке и мало даље од ње. Исто су тако обележени Крушевац и Расина. .Гепеница опет иротиче кроз Крагујевац, а на овој карти је означено као да Л_епеница само додирује Крагујевац и то са северне стране. Нишава на овој карти стоји као да тече с јужне стране Ниша, а тако у ствари није. Исто је тако Прокупље овде стављено сасвим на десну обалу Топлнце, јужно дакле од реке, а оно је на другој обали и северно одреке; Добричево јестављено с леве стране Мораве, а оно је с десне стране и т. д. На послетку има места чија су имена на карти тако удаљеиа од тачака, које означавају где су, да ће их ђаци тешко погодити где су. Такав је случај код Пањевца, Забрежа, Радујевца, В. Извора и т. д. За нека места онет има имена, а нема тачке, која би казивала где је то место, као што је то случај с Врањском Бањом и Зворником. Пред Старом Нланином у пиротском округу пише само „Добро Јутро", а ни по чем се не може знати шта је то. Писац је, види се хтео, да на овој карти обележи само главнија места, која се иомињу у предавању земљопнса у осн. школи; али је узео и обележио готово све манастире, па и оне који се у предавањима неће помпњати. А док је бележио и манастире од мањег значаја, изоставио је неке, које је требало обележити, као Вољавчу и Трнаву. Даље, кад је хтео обележити сва среска места, није требало изоставити Дервен и Прћиловицу, којих места нема на овој картп. Исто тако, мислимо да је требало на овакој карти обележити барем главнија иогранична места царипска, која су важна као тачке, где су прелази у суседне државе. Код главних места, која имају ношту и телеграФ, писац је стављао знаке за то; а ово је, по нашем мишљењу, било залишно. Пређе, кад су била ређа места поштанска и телеграФска, ово је било потребно, а данас може се у нредавању казати краће: да сва већа места имају пошту н телеграФ. Изузеци се могу само поменути, па је лакше за1 памтити њих, него толики број оних места која то имају. Сем тога, пошту и телеграФ имају и много мања места на железничкој прузи, а то на овој