Просветни гласник

623

карти није означено, те се по њој оиет не знају сва места у која се шгу непосредно слати писма и тедеграми. Путови су на овој карти обележени само главнији. И у главпоме су обедежени добро, Али и ту има погрешака. На пр. пут из Ваљева за Љубовију, но овој карти, пружа се између Јабланика и Медведника, а он у ствари није туда, него северно од Медведника. Пута од Неготпна до Радујевда нема и на носдетку, кад је на овој карти обележена приватна железничка пруга од Вршке Чуке до Радујевда, није требало изоставити сењску железничку пругу. 1'ранскрииција и техничка израда ове карте нису свуда једнако и добро изведене. Много што шта могло је н изостати, како би се дало више маха дечјем памћењу. На пр. Источна, Заиадна и Јужна Србија тако су круиним словима обележене, да су те речи управо прекрплили Србију, као да је то најважније, и као да је то најтеже деци за намћење. А тако великим словима заклоњена су многа важнија места, планнне и реке. Сем тога, овака подела Србије није ни тачна ни природна. По овакој подели долази у Источну Србију све. што је до Велике и Биначке Мораве; а ко би могао рећи, да н. пр. Врањска Бања није у јужном делу Србије? Исто су тако врло крупно исписана и јако истакнута готово и сва остала имена на овој карти. Она падају у очи много више него саме реке, планпне и места. А то је и педагошки неоправдано. Ђацима треба нред очи више истаћи сам тереи, а имена нека се више памте, док по овој карти ђаци и из далека имена могу видети и прочитати; а о терену ни из близа не могу имати јасна појма. Писац је на овој карти обележавао имена појединих крајева; али у том није био свуда тачан, ни доследан. Јер, кад је предео поред Јадра реке обележио именом Јадар, онда је тако исто требао обележитп и иределе поред многих других река, као: Гружа, Јасеница, Млава и т. д., која се имена у обичном говору чују. Сем тога, кад је предео иоред реке Јадра назван Јадром, онда је још пре требало обележити Рађевину, јер се за нрви по реци може сетити имена, а за Рађевину нема имена на карти. Даље, на овој карти узето је и Нишко Поље као некакав иредео или нокрајина. А док је и Нишко Поље дошлокаонека покрајина, нема на карти Крајине, Поморавља, Честобродице, Хомоља и др. имена, која су доследно требала да буду обележена, кад већ хоће и та имена да стављају. Треба да номенемо још да су и нетачно означени неки од поменугих крајева. На пр. Добрич,

по овој карти иружа се и западно од Нрокуиља, а то у ствари није, јер је Добрич источно од Прокунља између Јастрепца, Мораве и* Тонлице. На послетку, ири изради ове карте није се много пазило ни на тачно исписивање имена, те и у томе има доста грешака. На пр. на карти пише Дрни Вр место Црни Врх, Влацић место Влашић, Буков место Буково, Лишков м. Лишковац, Вранска м. Врањска, Равне м. Равње, Маљек м. Маљен, Суводан м. Суводање, Љубовића м. Љубовиђа, срезка м. среска итд. Сем тога, нису свуда узимата иста слова за места исте врсте и величине, те је тако на овој карти Топола обележена као село и по словима деца ће мислити да су оближња места. Наталинци и Ваточина већа и важнија од Тополе. То су у главном недостаци, на које смо наишли, нрегледајући ову карту. А, иоред поменутих махна, ова карта има и добрих страна у том: што је ипак доста прегледна, што није утрнана, као што су већином биле досадање карте Србије и, као још важније, што се јавила у времену кад је одиста озбиљна и велика нотреба имати какву год нову карту Србије, јер друге нема. После свега овога, ми бисмо требали да кажемо свој суд о овој карти, т. ј. да кажемо је ли нодесна и може ли се дозволити и препоручити, да се њом служе паше основне школе или не. Из свега, што смо до сад навели, логички би закључак био, да карта нпје подесна за осн. школе и да се не би могла одобрити за ту потребу. Али ми такво мишљење не можемо изрећи. Не можемо за то, што имамо иред собом други један, истина ружан, али истинит Факт. — Наше како осн. школе тако и средње школе немају данас готово никакве карте домовине своје. Генералштабну карту Србије истина имају, али је она посве неподесна за шк. употребу. Карте Србије од М. Марковића и II. Шрепловића нема више нигде напродају; аумногим школама те су карте уиотребом поцепане и постале неупотребљиве. Но, и да има тих карата, нова подела искључује их из употребе. И кад дакле нема не само добре и нодесне карте Србије, него кад управо нема иикакве, како ће се учити земљопис у осн. школи? Ми мислимо, да се у основној школи не може земљопис учити без земљописних карата, па макар оне биле само ириближно добре. И зато је наше мишљење, да самом силом околности у којима се налазе наше школе, ова се карта не може одбитн и треба јој дозволити привремену употребу у осн. школама, докле се не изради друга. боља. А да не би наше основ. и средње школе и даље трпеле оскудицу у добрим картама, мпслимо. да треба Просв. Савет што енергичније да настане ао*