Просветни гласник

654

ЗБИРКА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА ИЗ ПОЦЕРИНЕ

једна кола дрва да наложим ватру и једно јагње да печем, јер сам јако огладнео. Турчин му радо даде дрва и јагње, па од радости, што ће сутра дознати, ако младиК осване жиВ; ко је тај Турчин. што излази ноКу из гроба и да ће се тај мртвац, видећи пред собом неустрашива младића. морати смирити у гробу, рекне младићу: — Ако заиста преноћиш овде, даћу ти сутра педесет дуката. Младић се насмеја а Турчин пође, али се побоји да није превара, па се опет окрепе младићу, говорећи: — Али, ко ће ми бити сведок, да ћеш ти баш овде, у гробљу, преноћити? — Ја! одговори младић. А из своје колибе видећеш лепо целе ноћи ватру и мене поред ње. Турчин се тиме задовољи, пожели младићу добру коб и оде спавати. Младић одмах наложи велику ватру, закоље и одере јагње, натакне на ражањ и узме га пећи, Кад би око поноћи, на један пут се диже камена плоча с једног гроба. Земља се отвори, а из јаме се лагано исправи један Турчин, бледа лица, модрих усница, беле браде до појаса, а заогрнут дугим зеленим платном. Младић тО све виде и мирно сеђаше поред ватре. Турчин се упути право к њему и застаде близу ватре, па упре своје страшне шупље очи у младића. Дуго га је младић гледао не говорећи ништа, па видећи, да се Турчин и не миче, нити што проговара, насмеја се, говорећи : Шта си се укочио, Турчине? Ако хоћеш вечерати печене јагњетине, а ти, деде иодстичи ватру, а ја ћу вртети пециво. Али Турчин ни речи не прослови, већ седе крај ватре на траву. Младић се сада расрди, што Турчин нити што говори, нити хоће да му помогне, па му поново рекне : — Хајд'! Турчине, окрећи тиражањ! А кад Турчин не одговори, нити приђе ближе, дохвати момак ражањ с пецивом, узмахну љиме па по Турчину. Скочи ти Турчин, па зажди главом без обзира кроз гробове и нестаде га у оној јами откуда је и изишао. Младић онда седне вечерати, а кад превали поноћ, учини му се да нешто шушка иза њега. Он се осврте, а то онај исти Турчин стоји иза њега. Младић га позове сада да вечерају. Али, Турчин опет ћути и гледа га оним изеденим очима.

— Ама, шта је теби ноћас, Турчине! повичп младић, те ме не остављаш на миру ?! Говорећи то, докопа он дебели ражањ, с којега беше скинуо јагње, па опали Турчина по врату једном, па опали други пут, а кад хтеде још једном, Турчин проговори: — Не греши се, брате; не удри ме више! Него, хајде, кад се ниси од мене поплашио, да ти све кажем и да ти се изјадам, не бих ли се и ја смирио. Но том Турчин седне поред младића и почне му своје грехе причати, говорећи: — Највећи грех, што сам га учинио и за шта ме је Бог казнио тиме, да не могу мирно лежати у гробу, већ да се ноћу дижем, јесте тај, што на самрти нисам хтео казати жени и деци за казан дуката, што сам га још за живота од њих сакрио и закопао под кућни праг. Они за те новце нису никад дознали, па и сад не знају. Код толика блага они се сада пате, као убоге сироте, а мене је Бог осудио на муке. Него, Бог ти, а душа ти, казаћеш сутра Турцима за ово све, што ти рекох. Реци им још да копају под прагом у кући, где је последн.и хоџа умро и ту ће наћи казан с дукатима; нека га ископају и даду мојој жени и деци! Младић заусти да нешто каже, у том петао залепрша крилима и запева, а Турчина о час нестаде. Младић оста седећи поред ватре, а мало затим и зора поче рудети. И, тек се дан забеле, а на крај гробља зачу се нека велика граја, и указа се једна гомила Турака, где иде право месту, где је младић ноћио. Завргли се сви: ко ашовом, ко будаком, ко мотиком, а ко опет лопатом, а пред свима иде онај Турчин, чувар гробља, говорећи им, како је ту запоћио некакав младић и да га сад ваља сахранити, јер му је онај Турчин, што се повампирио, морао већ изести срце. И цела та гомила дође већ до места, где је младић ноћио, ал', кад тамо, имају шта и видети. Младић, здрав читав, стоји крај згаришта, гледа их и смеши се, угонетајући, зашто су они дошли. Турци у великом свом чуду, запитају га, да ли је истпна, да је он" баш ту, у гробљу, ноћио, говорећи: — Ми то не верујемо, јер нико жив није остајао, кад је ту заноћио; већ, деде, можеш ли нам чиме посведочити. А младић им одговори. — Сведок ми је Бог, а после њега главом ја. А. ево и ви ћете се о свему уверити. Мртвац, који устаје из гроба, рекао ми је да идете и копате под прагом, у кући, где вам је последњи хоџа умро., па ћете ту наћи казан дуката. То су његови новци