Просветни гласник

36

ШК0.1СКИ Л.ЕТОПИС

„За горе означену школу, у варош-махали, која постоји на име завештаоца, рускога ноданика Симе Игуманова, издата је дозкола Илариону Весићу; 1.) Дозвољени предмети могу се слободно предавати, а недозвоњени иредмети забрањују се предавати. 2.) Ако се укаже потреба, да се једна иди више књига мења, нотребно је исте потврдити; 3.) Ако би се школа преместила из једнога места у друго, ваља тражити дозводу од надлежне власти у Цариграду; 4.) Еад ђаци посде испита добијају награде, то се мора чииити у присуству једнога чиновника из просветне комисије; 5.) Ђаци, који сврше школу, добијају сведочанства и њихова имена имају се послати просветној комисији; 6.) 0 старању и учењу ученпка подноси се сваке године извештај; 7.) Изасланику иросветне комисије унрава је дужна указати олакшицу у раду. Онога, што је означено нараграФом 129., на полеђини ове дозволе, имају се управитељи и наставници строго нридржавати, на ком је основу и дозвола издата. 30. октобра 1893. (1309.) године". ПараграФ 129. гласи: „У оним местима, где се налазе приватне школе, било од стране народа, било од појединих лица, турских или страних поданика, плаћепе или бесплатне, оне се рачунају као ириватне, као и оне, које се издржавају од завештања или црквених прихода. Учитељи, који у царско-отоманској држави отварају школе, треба да имају одобрење од стране министарства просвете, или од председника вилајетске просветне комисије. Ова правила имају се предвидети при отварању сваке школе; а, ако се у недозкољеним школама нредаје, морају се одмах затворити. Школе се морају законским путем отварати, а учитељи морају имати потврђена сведочанства од стране просветне управе". 1895|6 школске године најпотпуније је рађено но утврђеном плану, јер је те године радило највише наставника. За то ћемо ради ирегледа изнети: колико се часова недељно предавало у ком разреду из иојединих предмета за ту годипу.

О

ПРВДМЕТИ

НЕДЕЉНИ ЧАСОВВ

Ф \о <

М

110 РАЗРЕДИМА

ф 8

I

II

III

IV

VI

Рч И

1

Наука Хришћанска ....

3

2

—

—

—

—

2

Српскк језик с Дитературом

5

5

4

3

2

2

3

Општа Историја . . . • .

-

—

2

2

2

—

4

Геогравија с КосмограФијом

2

2

2

—

—

—

0

Рачуница с Геометријом . .

4

3

3

—

—

—

6

Црквено-словенски језик . .

2

2

2

2

—

—

7

Ботаника и Зоологија . . .

-

—

—

3

—

—

8

Хемија с Минералогијом . .

—

—

3

1

—

9

Француски језик . , . . .

—

2

2

—

—

10

Турски језик

1

2

2

2

2

2

11

Руски језик

—

—

—

2

2

1

12

Психологија с логиком . . .

—

—

—

—

2

13

Педагог. с Метод. и шк. радом

—

—

—

—

—

14

Пољска Екоиомија ....

—

—

—

—

2

15

Физика

—

—

2

—

—

16

Догматично Богословље . .

—

—

-

—

2

2

17

Морално Богословље . . .

—

—

~

—

2

18

Пастирско Богословље . . .

—

—

—

—

—

2

19

Обреди

2

20

Омилитика .......

—

—

—

—

—

1

21

Свето Писмо

—

—

—

4

3

—

22

Канонско право

—

—

—

—

2

2

23

Иеторија Цркве .....

—

—

-

2

2

2

24

Библијска Историја ....

—

2

—

—

—

25

Хигијена

—

-

—

—

1

—

26

Црквено неваве с нравилом

4

4

4

4

4

4

27

Краспопис с цртањем . . .

1

1

—

—

—

—

С В Е Г А . .

|22|22|28[25|28ј24

Из овога се прегледа види, да се готово сви предмети предају. А, како се предају и да ли су их нредавала стручна лица, то ће се најбоље видети из прегледа наставничког особља од постанка Богословцје до данас. Нећу да кажем, да наставни план Богословије нема својих мана и да се у њему не би могле учинити знатне поправке, али смем слободно тврдити, да и овако, како је раепоређено наставно градиво, да је довољно за образовање народних свештеника и учитеља у овим крајевима, само ако се не буде оскудевало у наставничком особљу, као што је до СаД 6ИЛО. (НАСТАВИЋЕ СЕ).