Просветни гласник

42

НАУКА И

НАСТАВА

тако, да у томе не уетупа ни једној од словенских иосебних књижевноети. Посматрајући данас овако крајње резудтате наше науке о језику, ми бисмо у овом питању могли бити иотпуно задовољни и поносити се пред осталим светом и научним развитком свога милозвучнога језика, којим су спеване наше слављене песме из прошлости, те данас на се обраћају пажњу делога научног света својом оригиналношћу и ленотом, и својим лаганим крилима разносе нам лепи језик и тамо, куда по своме културном стању не бисмо могли ни мислити! Колико лн пак имамо да захвалимо Вуку ЕараџиКу за усавршење нашега фонетичкога — иравописа, данас најпростијега и најсавршенијега у свету! Осећамо се задовољни п поносни и с тога, што смемо с правом тврдити, да су се и оне гигантске књижевности, које су се вековима мирно развијале иочеле у нечему угледати на осамдесетогодишпу литературу малога и до скора потлаченога српскога народа, или бар по ириродном закону друштвенога развића морају најзад у иогледу на своју ортограФију тек иолазити оној мети, коју смо ми већ давио достигли! С времена на време, у Јевропи се појављују гласови, по којима се у Аустрији и Немачкој чешће покреће питање о начину упрошћења правописа, ради лакше уиотребе у књижевности. Сви су изгледи, да ће и Енглези и Французи на и Руси образац угледања Букових иротивника — у току даљега напретка поћи истом стазом, пошто је овим народима још потребнији организатор правописа, који би примио на се улогу нашега Вука КараџнКа у своме народу. Али нам је опо осећање задовољства и поноса у неколико помућено Фактом, који не можемо иреИутати, а у доброј намери. Познато је, да је наш народ но своме темпераменту и гостољубљу попустљив према свему што је туђе, лако га усваја и заволи не само у обпчном животу него и у језику. Доказ нам је за ово свакидашњи живот са својим намирницама и у јелу и у оделу, а што се тиче језика нружамо нрст на североисточне крајеве наше отаџбине, држећи да нас свако разуме. Ми у исто доба дижемо свој глас и против начина васпитања, који је у велико усвојен у домовима наших већих и богатијих нородица не само у ирестоници него такав начип васпитања хвата корена и по већим местима по унутрашњости наш,е земље. Ми мислпмо на васпитавање омладине а поглавито женскиња по некаквим „клостерима" и туђинским заводима, који нам систематски одрођавају подмладак. У овим заводима научи се: брбљати туђим језиком, примати свесрдно туђе „моде"

и начин живота а у исто доба презирати п не поштовати све што је српско народно, а у првом реду не ценити свој народни језик. То се псто постизава и довођењем тако званих „гувернаната", број којих расте сваким даном, а на велику штету српских осећаја. Овако васпитана омладина не одушевљава се за цело ни својим Милошем, СинђелиКем, РајиКем и Хајдук-Вељком, а куда. све ово води лако је закључити. Ако се и даље буде ишло овим нутем, Србин неће дочекати да види свој идеал остварен, нити се може надати каквој сјајнијој будућности. Начело народности сваком годином све се више истиче у политици. Данас је у образованом свету призната и утврђена истина, да је живи народнн језик најважније обележје народности; то је оштро модерно оружје, којим се задобијају и присвајају велике области и стварају велике државе. Кад нестане живога језика, с њиме несгаје и народа, који је њиме говорио. Према томе- иаша је дужност у овом правцу врло јасна: Чувајмо и негујмо свој леин народни језик, којим смо иостали чувени у свету; и иомоКу кога &емо џреко свих иолитичкик иреиона и незгода доКи до остварења свога идеала у иолитичком смислу. Тиме ћемо се најбоље одужпти и штованим сенпма великих иокојника: Досигија, Караџића и Даничића!

0 ПОСТАНКУ МИНЕРАЛА У ПРИРОДИ

0 ЊИХОВОЈ ВЕШТАЧКОЈ РЕПРОДУКЦИЈИ НАИИСАО Ник. М. Раки1. НРОФЕСОР

(НАСТАВАК) ДОДАТАК Псеудоморфозе Да заиста овакве промене у природи бивају, најбоље нас о томе уверавају исеудоморфозе. Још је Вернер запазио, да се неки минерали јављају у таквим облицима, који нису својствени њиховој минералној супстанцији. Такве кристале назвао је он лажним кристалима. Међу тим такви кристали могу имати врло јасну кристалну Форму, али у унутрашњости тога нема: обично аморфни или неираввлно кристалисани. Из овога нам је јасно, да мииералпа материја с лажним кристалним обликом иије нравИ кристал, већ је заузела облнк другог каквог минерала. Данаспак знамо из посматрања, да се врло многи минерали готово свију племена псеудоморфозно јављају.