Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

43

Егзистенција промене минерала код псеудоморфоза јасна нам је, што секундерни продуктп имају неке особине материје, од које су иостали. Тако, кристални облик псеудоморфозе указује нам на првобитну материју а хемиски састав на крајњи резудтат промене. Често, али не сасвим тачно, зна се и средина, која је промену проузроковала. Наномињемо да се нсеудоморфозе могу и вештачки репродуковати, али у том случају треба самим процесима оставити што више времена. Важност псеудоморФОзе огледа се и код оних мннерала, код којих се процеси постанка не могу вештачки произвести, јер су врло тешко променљиви. Ова важност је у томе, што нам псеудоморфоза указује бар на наступелу промену , за коју мн немамо на услузи срестава, да би слично што могЛи произвести. Постанак псеудоморфоза је различан; у том ногледу оне се деле на: 1. Псеудолорфозе с преображајем. Код ових нсеудоморФоза могу да насгупе два случаја преображаја и то: или се промена тиче самог молекуларног склопа иараморфоза или, као што је у већини сдучајева. промена задире у суштину саме материје — хемиска промена. Код првих, т. ј. оних, где се промена тиче самог склопа, промена бива услед претурања молекила. Пример за овакву псеудоморфозу јесте псеудоморфоза калцита у арагонит и обратно иди хорнбленде у аугит, рутила у брукит. Нанротпв код других преображајних псеудоморФоза, где наступи хемиска иромена материје, ове промене бивају или примањем нових, одузимањем неких иди изменом појединих састојака. Нрве, т. ј. преображајне псеудоморфозе које постају нримањем нових састојака, врдо су ретке. С оваким преображајем материје у вези је новећање запрђмине, као што је случај код нсеудоморФозе аргентита по чпстом сребру. " ИсеудоморФОзе с преображајем услед губитка неких састојака су чешће од првих, али и оне нису многобројне у ирироди. На супрот првим, код ових псеудоморфоза смањује се запремина, тако да продукат изгледа норозан. Прнмер овакве псеудоморФозе имамо код гипса (Са 80 4 2Н 2 0),..кад губитком воде предази у анхидрит (Са 80 2 ). Чист бакар давањем воде прелази кунрпт Сн 2 0. Најчешће и најинтересантније псеудоморфозе јесу преображајне псеудоморфозе, које бивају узајамном сунституцијом. Све се оне могу објаснити оннм процесима, које изложисмо прнликом утицаја воде као агента метаморфозе. Примери ових нсеудоморФоза јесу следећн:

Сидерит Ре С0 3 у лимонит 2Ре 2 0 3 ЗН 2 0. Ово бива по нравилу 1з) (таб. 19) а то је раствор карбоната гвожђа услед великог аФинитета према кисеонику образује хидратисани оксид гвожђа примањем воде и отпуштањем С0 а : 4 Ре С0 3 + 20 + 3 Н 2 0 = 2 Ге 2 0 3 3 Н 2 0 + 4 С0 2 сулфид олова Р1)8 у церузит Р1)С0 3 . Ово се објашњава утицајем воде, која има у себи карбонате: Р1)3 + 40 + 1\ т а 2 С0 3 = Р1»С0 3 + Ка 2 80 4 . створени алкални судфат односи вода у виду раствора. Пирит Ре 2 8 у гетит Ре 2 0 3 Н 2 0 2 Ре 2 8 + 150 + Н 2 0 + 4Ка 2 С0 3 = Ре 2 0 3 Н 2 0 + 4 На 2 80 4 + 4 С0 2 дакле истим процесом као и код олова сулФида. Гиис Са80 4 2Н 2 0 у арагонит СаС0 3 то бива по а) и 1>) (таб. 18). Калцит СаС0 3 у доломит СаС0 3 М§С0 3 бива онако, како смо описади при доломитизацији; Ортоклас К 2 А1 2 (81 3 0 8 ) 2 у каолин А1 2 0 3 2810 2 2Н 2 0 утицајем угљокиселе воде по правиду 1) (таб. 19): К 2 А1 2 (81 3 0 8 ) 2 + Со 2 + Н20 = 2 Н 2 0 А1 2 03 2 810 2 + + К 2 С0 3 + 4 8Ј0 2 Леуцит К 2 А1 2 (810 3 ) 4 у аналциМ 2Н 2 0 ^а 2 0 А1 2 0 3 4 8Ј0 2 Аналцин у ортоклае објашњује се утицајем ЗШ 2 и неке кадијумове соди: 2 Н 2 0 «а 2 0 А1 2 0 3 4 810 2 + 2 Н 2 810 3 + К 2 30 4 = = К 2 А1 2 (81 3 0 8 ) 2 + Ка 2 30 4 + 4 Н 2 0 Тремолит СаО ЗМ§0 4810 2 у талк Н 2 0 ЗМ§0 4810 2 бива по правиду к) (таб. 19) СаО 3 М 8 0 4 ЗЈ0 2 + С0 2 + Н 2 0 = Н 2 0 3 М§0 г 48Ш 2 + Са С0 3 Оливин М§' 2 810, у сериентин М§ 3 81 2 0, ио истом правпду: 2 М§ 2 810 4 + С0 2 + 2Н 2 0 = М§ 8 81 2 0,. 2Н 2 0 + М 8 СОЗ и Т. д. 2. Псеудолорфозе леханнчког утецаја. Код ових псеудоморфоза нестаје потнуно супстанција старога минерала; управо новообразовани минерад потисне стари и заузме његово место. Прнмере овакве псеудоморфозе најчешће видимо код кречњака у обдику Фдуорита: за тпм код гипса у обдику кујњске соли; код кварца у обдику кадцита, гаденита, Фдуорита и гипса; бакра у обдику кречњака пли арагонита и код димонита у облику кречњака. 3. Поред ових псеудоморФоза, које постају чнсто хемискнм нутем имамо и таквих, где се обдик једне минерадне материје нросто механичким путем натури другој. Овакве су оне псеудоморфозе, које је КеппцоН назвао плеуроморфозажа. Оваква нојава виђа се код коцкица гдина, који им је обдик натурен од коцкица кујнске соди, које су растворене I и затим однесене, а њихова места попунила Фина 6*