Просветни гласник

44

НАУЕА И НАСТАВА

глипа. Ове псеудоморфозе немају онакве важности као претходне.^ Петрификација оргапских остатака бива по процесима, које смо пзложшш код псеудоморФоза и то по правилу псеудоморфоза преображаја и потиснућа. Тако бикарбонат креча, којп се налази као саставни део неких органских остатака, јесте продукат неког преображаја услед губитка органске материје. ПетриФицирање рудним минерадима, бива већином потискиваљем. Тако постајање барита, сидерита, смитсонита, калцедона, лимонита и хематита бива потиснућем угљокиселог креча, који је примитивно испуњавао Фосиле и који се лако раствара, а поменути минерали остају као теже растворљиви. ПетриФицирање органских остатака пиритом и маркаситом бива редукцијом сулФата, утицаја самих тих органских тела. Ностанак калцедона, опала и кварца., који петрифицирају нарочито биљке, бива утицајем алкалних силиката на супстанцију дрвета. (Мтега1о§1е. Тзсћегтак).

В. Ђештачка реиродукција минерала После оваквог начина изучавања минерала, као што се може видети из онога, што смо до сад из- # лагали, казали смо још одмах у почетку, да није требало много времена па да се пређе на вештачку репродукцзју, као последњи, али уједно и завршпп пут изучавања минералогије, као и сваке друге природне науке. Заиста, још при крају друге половине прошлога века било је неких покушаја ексиерименталних, који нису дали очекивани резултат, али су учинили ту услугу, што су својим тврђењима посТакли љубопитљивост доцнијих испитивача (нептунцп и плутонци). У реду тих испитивача стоји и Јагпез На11, који поред великих сметња репродукова сувим путем и притиском крнстадисани кречњак. Тим почиње читава серија радова, а као трудбенике на том пољу видимо Сау Тиваас-а, Тћепагсћа и ВеггеИпх-а. Резултат њиховог рада јесте Факт : „да су исти узроци дејствовади при квантитативном саставу једиих (иродуката хемиских) као и других (продуката природних) (Воиг§ео1. Епсус1оресНе стр. 4). У исто време јавља се Напу са својим законима кристализације: они важе за вештачке као и за природне продукте. За тим немачки научењаци (МИвсћегНсћ, Нагшпаип и топ ћеопћагс1) бавећи се нарочито продуктима високих пећи, нађоше идентичност кристализације ових иродуката и геода. бау Глсвкас репродукова хематит, који се налази

око Фумероле, а ВегШег поступив као НаП репродукова неке силикате еруптивних стена. После овог времена број репродукованих минерала као и број трудбеника постаде знатан. Од ових трудбеника помињемо ВессцсегеГ-а, 8епагтоп4-а, Еће1тап-а, Ваиђгее-а, Бигосћег-а Нет 8ат1е-С1а1ге 1)еуШ-а, Веђгау-а и Мапгозв-а, за чије време јављају се многобројне методе. Неуморним радовима ових научењака на пољу вештачке репроДукције имамо да благодаримо, што се тим начином може да одреди тачан хемиски састав минерала, па чак и оних, чији је хемиски састав непознат (хопеит); њима имамо да благодарпмо, што смо у стању да знамо и постанак оних минерала, чија је вештачка реиродукција остала негатинно, и баш тиме нас упутила на прилике, које су владале при постанку тога минерала; њима имамо да благодаримо, што се нрекипула очајна борба нептунаца и плутанаца. Минерал вештачки реиродукован треба да задовољи ове услове: 1. „Ренродукован минерал мора бити сличног хемиског састава као и природни": 2). „Да припада истој кристалној системи и има исте облике, исте кристалне параметре, идентичност треба да се види и у близанцима као и у развићу пљосни"; 3). Идентичност треба да се огледа у детаљима структуре, чак и у онима, где је само микроскоп кадар ноказати — у оптичкпм особинама: цепљивости, инклузијама и начину распадања; 4). Осим тога, минерали се ретко у природи налазе изоловани; без сумње минерали друза показују независност, која је постала насађивањем на површини преекзистирајућих иукотина, али у стенама саставни минерали асосирани су међу собом по законима, који нису случајни, и у сваком случају, вештачке репродукције морају иоказати исте начине асосирања". 5). Ако су ови услови иснуњени, онда је врло вероватно, да је испитивач тачно употребио сретства, којима је прпрода делала. Међу тим да би извесност била како потпуна тако могућна, нужна је још једна последња контрола: геолошко иснитивање у овом погледу даје нозитивно тврђење, о којима треба строго водпти рачуна. (Е^ои^ие е! М. Ееуу, ЗупШезе (1ер1ипегаих е1 с1ез косћез). Постепеност од нростога ка сложеном, која је пут у изучавању предмета у свима наукама, огледа се јасно и моћно при вештачкој реиродукцији. Пошто су постављене методе вештачке репродукције минерала, прешло се на истраживање метода вештачке ренродукцпје њихових агрегатастена. У први