Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

45

мах било је тешко ломирити се идејом „да се у једној шатинској шољиди која садрлш само неколико грама материје, могу добити и идентичне асоцијације онима, које вудкани нзбацују у мидионима кубних метара". Данас пак то неверовање у иркос мишљења: „Природа ради другим срествима но хемичар у својој дабораторији и производи према томе сасвим раздичне асоцијације. Онај, који не деди ово мишљење, није посвећен у науци", које је свим силама ту недавно бранио сдавни иетрограФ 2Јгке1, отпало је. (Гоиуне е! М. Еету) Вдагодарећп радовима Тоисрге-а и М. Бету-а данас је могуће репродуковати неке врсте базичпих стена. Шго се данас пак има минерала и стена (све киселе), које се вештачки не могу репродуковати, узрок, томе није немогућност имитовати нрилике, којима је природа радила при постанку тих тела другојачнје, но што су радиди они у лабораторијама. Методе вештачке репродукције Репродуковање минерала у гдавном бива влажним или сувим иутем. При тим опитима темиература и притисак јесу драгоцена срества специФИкације, Има и таквих сдучајева, где при опитима бива проста модиФикација физичког стања без хемиских реакција. Но најчешће при реиродукцији минерала сдужимо се тако званим минерализаторима — реактивима, чија се удога састоји у томе да изазову кристализацију, јер се хемиски састав реактива ие мења, он је исти при крају као и у почетку. А Репродукције сувим путем бивају: I. Молекиларном модификацијом чврстих тела: а) без или ћ) с хемиском реакцијом. а). Први случај модекиларне модиФикације је врдо редак а састоји се у томе, што се једно тело трансФормише у чврсто стање без растапања и постаје кристалисано, што примитивно није бидо. 1з). Други случај молекиларне модиФикације бива с хемиском реакцијом, где гасовити елеменат дејствује на чврсто тело а отуда настаје минерализација а без притиска. II. Кристализацијом из растоиа која може бити: с) иростим растопом без растварача; с1). растоном с реактивом без хемиске реакције и е). хемиским реакцијама између растопљених материја. с). Први иачин се врло често употребљава а састоји се у томе, што се растопи минерал, који се хоће да репродукује или његови саставни елементи и то се изложи постепеном лађењу. Том ириликом стварају се кристали (кристалити или микролити) тога минерада, који се цеђењем могу одвојити и

после се мпкроскопски испитати. Овако се могу репродуковати сумпор, визмут, стибин и многи други сулФпди ; даље силикати базичпих стена као оливин, разне врсте пироксена, неФелин леуцит, триклинични Фелспат, галенит, СФен, а и тридимит, оксид гвожђа, неровскит и т. д. Топљење се врши у обичним пећима по лабораторијама или у високим пећима. Но најподесније се врши у лабораторијама у платинској шољици. (1). Други се натин исто тако врдо често употребљава. Састоји се у овоме: минерад, који се жеди репродуковати, растопи се с додатком реактива, који је обично, каква со, нарочито какав хлорид. За тим се лаганим лађењем и нспирањем изолише кристали репродукованог минерада. Утицај реактива у овом случају је Физичке природе. Тако хлорид калцијума нотпомаже кристадизацију силиката или ФОСФата креча. е). Трећи начин нарочито се употребљава при репродукцији соли. У овом случају растапају се две соли једна базична друга кисела. У том случају ствара се и споредни продукат, који се исплакањем едиминише. На овај начин репродуковани су многп судфатн, хромати, ФОСФати, арсенијати, борати, тунгстати, модибдати, ванадати и т. д. Даље Наи1е1'ош11е-у испало је за руком да репродукује кварц и тридимит, а Ггсту-у и ЕеП-у корунд. III. Еристализацијом утицајем гасова, која можебити: 1). иростом сублимацијом; §). хемискпм реакцијама између две гасовите супстанције и ћ). реакцијом гасовите супстанције на чврсто тело. 1'). На првп начин постаје мали бро.ј минерала, као сумпор, орсеник, цинабор, каломед, СФалерит, 8)- Други начин је чешћи. Тако иостају оксиди утицајем водене паре на гасовите хлориде. ћ). Трећи начин репродукције, у толико је користан, што нам показује начин постанка рудних жица. У овом случају као минерализатор употребљује се силицијум Флуорид. В. Репродукције влажним путем при ниској или високој температури, са или без притиска бивају: 1). Кристализацијом из раствора без хемиске реакције. Растварач је у овом сдучају најобичније вода, но може бити и сумиор угљепик. Еао што нам је познато, многи минерали (хлориди, азотати и сулФати) су растворљиви у води. Изложе ли се овакви раствори евапорацији или лаганом дађењу, то ћемо добити кристале растворених минерала, који су, готото увек,.леиши и правилније развијени но они у природи. Осим лако растворљивих минерала, кристализацијом из раствора, репродукују се