Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

прнближи талијанском језику, на коме је и написана, а јамачно је. при томе обраћао нажњу и на њнхове школске и васпитне окодности. Према томе оио што је у оваквој књизн за њих било врло потребно и корисно, за нас је често сиоредно и излишно. Пошто је дакле синтакса писана за Талијане, није никакво чудо, што су сви термини и технички изрази узети из латинскога језика, који је њима сродан и близак. Тиме је Талијанима много олакшано памћење термина и боље разумевање и самих правила, али је у толико више ова синтакса нашој омладини туђа и неразумљива, особито, кад се узме на ум та околност, да се латински језик код нас почиње учити тек у вишој гимназији (V разреду) а синтакса се већ свршава у нижој гимназији (IV разреду). Према томе они силни латински називи и технички изрази могу се у нашим пижим средњим школама изметнути у праву духовну тоџтуру и отуђити вољу самих ученика од учења и неговања свога матерњега језика. Зар је нпр. лако ученику ниже гимназије памтити и разумети овакве изразе: 8шуи1апа 1ап(,шп, ИигаНа 1ап1ит, директно, плеоназам, идентични, енклитика, дистинктив, патронимика, шири епитет, партитивни генитив, објективни генитив, енклитични акузатив, датив етички и т. д. или овакве читаве реченице: „бива ова иста конструкција", „где се глагол елипсом изостави", глагол постаје персоналан и долази у категорију повратних глагола" итд. итд. Ну сем оваквих израза и термина, за објашњење којих требало би наставнику много више времена и труда, ова синтакса у сриском иреводу, има пуно других мана и недостатака, којих не сме бити у школској књизи за ниже гимназије. Тако: 1. Има преводиочевих погрешака (у нашем језику), као : сретство, присудство, исчупати, изразује, меру (3. лице множ: „Коњи се меру пеђу...") самном итд. 2. Има врло много израза и речи иокрајинских (провинцијализама) који се могу чути само у Далмацији а нису заједничка својина целога народа као нпр. вехло (Старо) ијенез, цје&', сповидјети заседа (у значењу гост), добро ходе (ири поздраву) волиуи (придев,: ;; Шта би сада која најволија?"); „мушмуле зрену", итд. итд. 3. Преводиочеве су недоследности у писању речи: седамнајест и дванаест; деминутив и диминутив (у исТом чланку) генетив и гинитив (на истој страни два пут генетив, три пут гинитив) и т. д. 4. Застарело је поређење придева са три стуиња, које је заступљено у овој синтакси. 5. Има деФиниција нејасних и натегнутих као нпр. „У дативу стоји оно лице, или ствар, с обзиЦРООВЕТНИ Г.1АСНИК 1897. 1'.

ром на коју субјекат нешто ради" (стр. 26) или: „Кад повратан глагол има уза се имени предикат као допуну, овај се не слаже са енклитичним акузативом се, већ ако он не стоји у инструменталу (§ 12.) слаже се са субјектом и остаје у номинативу" (стр. 55. чл. 169.) и т. д. и т. д. 6. Има погрешака у погледу на педагошке прописе о моралу, с погледом на ученичко .доба старости, када је радозналост и (фантазија) машта у највећем ступњу развијена. Да ли су дакле оправдани овакви изрази у школској књизи за IV разр. гимназије: „Умрети хоћу за тобом, душо!" ,Иуњ се смртно заљуби", „она затрудње сином" и т. д. 7. Сем горе наведених латинских термина наводимо још и код употребе глаголских облика: „инфинитив ", кондициопал, оптатив („жељни начин") коњуктив, императив, декларативпе реченице, партицип, перфект, плусквамперфект и т. д. 8. Као што напред видесмо наставно градиво у погледу на поједине синтактичне иартије несразмерно је у ову књигу унесено. Из неких нартија врло мало (нпр. о слагању реченичних. делова) а о употреби падежа без предлога и са предлозима и сувише и научно, и 9) Књига је пуна штампарских погрешака. Према овоме наше је мишљење: да Будманова Српска Синтакса, оваква, каква је у сриском иреводу стоји много ниже Новаковићеве синтаксе, и да не може служити као уџбеник матерњега језика у пашпм (српским) средњим школама из горе наведених разлога, и не можемо се довољно начудити, како је могао Главни Просветни Савет препоручити ову књигу за уџбеник у нашим школама ма и привремено. Ми држимо да је било много корисније, да је прештампана пређашња синтакса Новаковићева, у неколико хиљада екземплара ради школске потребе, док не бисмо добили подеснију књигу ове врсте, која би била израђена према новијем стању ове науке и новијим школским захтевима а с погледом и на васпитно и морално стање наше омладине. Ми се надамо, да ће иисац граматика за прва три разреда средњих школа наших израдити што скорије и за IV разред потребни уџбеник у истом правцу и по истом методу, којим су израђене прве три књижице, и онда ће његова граматика моћи дуже с малим изменама послужити као ручна књига за српски језик у нашим средњим школама. * Завршујући преглед развитка Сриске Граматике који овако изнесмо према оскудним научним срествима, која су нам била на расположењу, можемо с поносом тврдити, да је научно обрађивање нашега језика у овоме веку достигло најве&и иолет, 6