Просветни гласник

40

монотопа и гу%оиарна. Метод кондентрнчни поглазито препоручује и тај Факт, што се свака пређена нартија граматике може врло лако и корисно ирименити у пракси на Читанку и на лаку употребу пређенога наставнога градива на ирактпчне сврхе: учење на иамет (песама, прича и т. д.). на иисмепе саставе и др. Тако, по кондентричном методу ученик I разреда нећ може познавати и служити се ие само разним врстама реченида и облика, него добија најопштије појмове о интерпункцији и њеној употреби у реченидама, а ова му је (интерпункд.) потребна одмах чим узме перо у руке, док по систематској граматици, прелалећи све одређеним редом, ученик много што-шта чује и учп тек скоро при крају четвртога разреда гимназије. Ну, сем ирактичнога метода Стојановића граматижа разликује се од свих нређашњих граматика за српски језик и својом новијом поделом глагола на врсте. Видели смо напред, да је Даничић усвојио Миклошићеву ноделу глагола на 6 врста према наставцима, којима је ностала основа начина неодреЏнога , а нрема основи врсмсна садаитега дели глаголске врете на разделе (12). Ову је поделу унео у своју граматику и Новаковић. Међу тим Стојановић је за своју граматику усвојио са свим другу поделу, за коју напред рекосмо да ју је склопио Лескин (прерађена Шлајхерова) и данас је позната ио аеговом имену. По Лескиновој иодели сви глаголи у сриском језику деле се на врсте према наставку, којим је постала основа времеца садашњега, а основа начина неодређенога узима се са својим наставницима у вид при подели глаголских врста на разделе. И тако по Дескину иодела је оваква: Прва врста: Основа врем. садаш. иостаје наставком е-трес-е. I раздео: Основа нач. неодређ. једнака са глагол. основом -трес( ти) II раздео: Основа нач. неодр. постаје од глагол. осн. наст. а-рез-а(ти). Друга врста: Основа врем. садаш. постаје наставком ме-томе, дигме. Ова врста нема раздела. ТреЛа врста: Основа врем. сад. постаје наставком: чу-је. Први раздео: Основа нач. неодр. једнака са глаг. основ ч«/-(ти). Други раздео: Основа нач. неодр. ностала је наставком а: нис-м(ти). Четврта врста : Осн. сад. врем. ностала је наст. и: нос-и. Први раздео: Основа нач. неодређ. постала је иаст. и: нос-и-(ги)

Други раздео: Основа нач. неодређ. постала је наст. е:вид-е(ти) Трећи раздео: Основа нач. неодређ. постала је наст. «: трч-а-(ти). У осталим партијама нема великих начелних разлика у тумачењу појединих језиковних закона између Новаковићеве и Стојановићеве граматике, и при писању своје граматике Стојановић је такође црпао грађу из Новаковићеве граматике. Пошто је нова, — Стојановићева граматика, као удбеник у средњим школама позната свакоме, који нрати развитак наставе и напредак средњешколске омладине, нећемо се даље упуштати у детаљну разредбу наставнога градива у Стојановићевој граматици, јер мислимо да је довољан н овај летимичан поглед, а и онако се овај чланак протеже више него што смо и сами у ночетку мислилп. И тако, кад се узме на ум призната истина, ло којој добра школска књига пружа половину успеха у предавању свакога предмета; кад се утврди и тај Факт, да је целокупна Новаковићева граматика п поред зналачке обраде и иознатс тачностн и прецизности постала неупотребљива из напред казаних разлога: онда се с правом може тврдити, да је Стојановићева граматика нопунила једну осетну нразнину у настави српскога језика у средњим школама. Ми се надамо да ће се њоме, — поглавито њеним практичним методом, — и постунним редом излагања наставнога градива, много бољп напредак постизавати него нређашњом научном граматиком, тим пре ако је умешношћу самога наставника довољно нотпомогнута нрактичном применом у читању, писању, декламовању и т. д. 0 „ Сраској Синтакси" Петра Будмана нећемо — а немамо нн потребе — дуго говорити. II она .је израђена истим методом, којим и Новаковићева сннтакса а од ње се разликује у томе, што је нрва синтакса (Новаковићева) потпунија од Будманове, која у оним партијама, у којима се говори о склоиу, иодели и свима оиштим језиковним законима и реченич. правилима, што вреде за све културне језике: говори врло мало или ни мало а главна јој садржина износи уиотребу и значење именских и глаголских облика у реченпцама, којом се разноврсном употребом тих облика наш језик битно разликује не само од романских и германских него и од свих сродних му словенских језика. С тога писад ове синтаксе, који је у осталом нознат као одличан зналац срискога језика, нрн изради ове књиге није имао у виду сриске средње школе, нити је своју књигу удешавао према потребама, духу и развитку наших ученика нижих средњих школа, него ју је писао за Талијане и старао се, да је што већма