Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

39

свим независно од осталих разреда гимназиЈСЕих, и захтевао је за своје извршење практичан метод, концентрични, а у три виша разреда наставно градиво морало је бити разређено систематски научним методом, по коме је израђена Новаковићева граматнка. Да би се подмирида иотреба ручне књиге за I разред, написао је Живојин Си.чиК свој .,//«црт иредавапа ерискога језика у I разреду, по ирограму ироиисаном од г. мишстра иросвете за ову школску годину", којим је „нацртом" Симпћ први у нас отпочео писати граматику за ниже разреде гимназије практичним, концентричним методом. Ова предавања нису оштампана у засебној књижици, него су само наштамиана у „ Просветном Гласнику" за 1882. свеске IX и X за мај, те се може узети да су ова предавања израђена као упут за наставнике, али су их наставници диктовали својим учеиицпма и по њима предавади с мадим изменама. За ова предавања Симић је цриао грађу у гдавноме пз Новаковићеве граматике, само је аа грађа изложена другим редом, а местимице је одступљено од Нов. граматике и по нешто је друкчије исказано, да би се дакше могло схватити и упамтити, у чему се доста и успедо. Кад се новим наставпим нрограмом од 1888. год. умеде концентрични метод и у остале разреде ниже гимпазије, настала је потреба, да се изради и нов уџбеник за сриски језик, јер је досадашња ручна књига за тај језик поред метода којим је написана постала неупотребљива и с тога, гато је развучена и гломазна прп употреби а при том и скупа, јер су ученици свакога разреда моради имати и увек собом носити сва четпри дела за сваки час српскога језика. Да ту потребу подмири узе на се Новаковићев ученик, Љуба СтојановиЛ, који (као и Живојин Симић раније) наштампа најпре у „Просветном Гдаснику" за год 1891. г. своје „Лекције из срискога језика" за I и II разред гимназија", а наскоро поправи и допуни те „Лекције" и издаде као Г! Сриску Граматику"Ј два деда за I и за II разред а 1892 написа такву граматику и за III разред гимназија у Краљевини Србији, које су књиге решењем Гдав. Просв. Савета од 5. јан. 1895. одобрене као уџбеници срискога језика за дотичне разреде гимназија. Тиме је Новаковићева граматика са свим искључена из броја школских књига баш онда, када је његова „ Сриска Граматика" добида ново нонрављено прво целокуино издање (сва четири деда УЈедно). Измене у овом новом, целокуиномиздању учињене су у овоме: Бројеви чданака теку без прекида од почетка до краја цеде књиге. Писац је све

чланке сада на ново прегледао, исправио местимице, а неке са свим прерадио. Највише је измењена „Наука о гдасовима" према новијем искуству. У науци о основама наставно градиво друкчије је распоређено, ради веће и дакше прегледности. У четвртом делу („о реченицама") учињена је већа измена у правилима о интерпункцији, јер су правида за њу н за правопис на ново рађепа, и налазе се у додатку књиге. Гади лакше употребе књизи је придодат на крају кључ, којим се дако налази свака употребљена реч или свако правило, исказано ма где у овој књизп. Овим новим издањем Новаковићева „ Сриска Граматика " добила је и всћу нацчну важност, и може корисио послужити свакоме, који жеди дубље изучавати законе свога магерњега језика, а ногдавито је добро дошла нроФесорским кандидатима, који иолажући исиите из других (нефидолошких ) груиз, претходно полажу испит из срискога језика. Да укратко разгледамо сада нову граматику Љубе Стојановића и „Српску Синтаксу Петра Будмана" у преводу Спире Калика, које се сада налазе у рукама ученика целе ниже гимназије као уџбеницн срискога језика у средњим школама, и тиме ћемо овај преглед завршити. 0 „Сриској Граматици " Љубе Стојановићаврло су се иохвално изјасниди и реФеренти Глав. Просв. Савета и други стручни наставпици средњих школа. Као гато напред видесмо ова је граматика израђена по методу концентричних кругова. Према усвојеном педагогаком начелу, да: треба ићи у предавању од иознатога ка пеиознатоме, она нам у своме нрвом делу — за I разред гимназцЈе, износи један ужи круг граматачких иравила и закона из | свих дедова граматике, као: најоиштије иојмове о језику ћ његову склопу, ореченицама, интериункцији, гласовима, основама, и облицима, и осветљена је многим депнм примерима, а снабдевена је и задацима за самостално ученичко вежбање. У другом делу — за II разред, прелази се по ново све што је пређено у I разреду, али се к томе додаје новога градива и круг се тако шири захватајући већи број изузетака и неправилности у језиковним законима. ТреКим делом — за III разред, граматичко знање ученичко стечено и примењено у прва два разреда повећава се принављањем новога градива из свих дедова граматичких, и тако ширећи обим кругова ноступно се са четвртим разредом у главноме прелази све нгго се може у томе предмету дати једноме ученику, који прелази у вишу гимназију (на виши курс), иди мења правац свога даљега шкодовања. По овом методу настава је разноврс• нија и занимљивија, док је при научном методу