Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

објашњавају поједини изузеди и неправилности при мењању. У четвртом делу (Синтакси) изложени су у иристуиу општи нојмови о реченицама и њихову саставу; за тим су свестрано нретресене и објашњене иросте реченице и међусобно слагање њихових делова; по том додази уиотреба врста речи у реченпцама: уиотреба и значепе обдика именских и глаголских итд. После тога на ред долазе сложене реченице, њихова међусобна веза и подела, а у додатку се говори о знацима реченичнога слога (интерпункцији). Свако синтактичко правило осветљено је најодабранијим примерима, који су узети из народних умотворина и најзнатнијих наших писаца. И тако, ово је ирва потауна граматика нашега језика, која је до сада написана и намењена као ручна књига ученицима наших средњих школа. Чим је који део био наштампан одмах се но њему почињало предавати, а у почетку шк. 1881 ;2 ученици сва четири нижа разреда сред. школа имали су у рукама Новаковићеву „ Сриску Граматику" (дотични део). Кад је ова граматика уведена у школе, свако се носио најлепшим надама; сви просветни кругови изгледаху отуда велику корист, и надаху се сјајном напретку омладине у матерњем језику; очекиваху потребну једнообразност и већу уједначеност у нредавању, јер је до сада успех у овоме нредмету стајао више-мање до метода и умешности сампх наставника, који се међу собом разликоваху и својом спремом и одушевљењем према своме позиву. Од тога доба програми за предавање српскога језика махом су само преписани натписи појединих одељака нове школске граматике за гимназије изузевши ирограм за ирви разред , који беше изузетно друкчије прецизиран, и који је — као што ћемо на скоро видети — захтевао и друкчији метод у предавању (концентрични). Али се брзо показало, да се овако систематисаном, научном граматиком не постижу жељени резултати поред веће воље и одушељења и самих наставника у раду, који се најпре поношаху својом новом граматиком. Одмах после употребе од 3—4 год. већ почеше дизати свој глас против ученичкога слабога папретка у матерњем језику и поједини надзорници средњих школа а и увиђавнији гимназијски наставници. Услед тога Министар Просвете год. 1888. уводећи нов наставни план због новозаведенога осмога разреда, а по предлогу Главнога Просветнога Савета, промени и наставни програм за предавање срискога језика у сред. школама, наредивши, да у предавању овога језика буде главна

основа синтактична а проткапа наставним градивом из свих делова граматике без историјског тумачења, што ће се отпочети одмах са I. разр. а у већим разредима тај круг знања поступно ће се ширити придавањем новога градива док се не пређе из свпх грамачких делова све што је потребно гимназисти, који је свршио нижу гимназију. То је тако звани метод концентричних кругова. Год. 1890. Министар просвете прописујући „ Основе" за нове наставне програме, у главноме је усвојио пређашњи програм 1888 и ио томе се ирограму иредаје и данас, ма да се „ПроФ. Друштво" на своме збору од 9. августа 1891. изјаснило за предавање на основи уиоредноисторијској. 1 ) Тим самим Новаковићева „Српска Граматика" изгубила је своју употребљивост за ннже разреде гимназија, како због свога научнога метода, тако и због своје гдомазности и подељености, пошто би се за сваки ча.с срискога језика морала носнти и сва четири дела граматичка. При свем том, ова је граматика важида као проииеани уџбеник све до 5 јануара 1895. кога је дана одлуком Нросв. Савета изостављена из броја школских књига. Узрок дакле оваквоме обрту наћи ћемо у доста тешком, научном стилу и методу, којим је ова граматика израђена. Написана на научној, уиоредноисторијској основи, и сувише систематисана и развучена, у рукама невештих наставника. — који мишљаху, да ће погрешити ако се ма колико удаде од граматике, коју је написао наш признати научннк и знадац српскога језика: ова граматика одвођаше наставу срискога језика више на теоријско умоване, а удаљаваше је од практичне примене језиковних закона и правила у обичном животу. С тоганије никакво чудо, што су наше гимназнсте поред све теоријске спремности и научног познавања свих језичних елемената и састојака: гласова, корена наставака, основа и т. д. издазили тако рећи неписмени из свршене ниже гимназије, јер нису умели ни обичнога писма написати како ваља. Искуснији и вичнији наставници (којих раније беше мади број) умеди су се у предавању помоћи при тако званој „анализи", — која се вазда препоручиваше •— обраћајући већу пажњу на Читанку и на ирактичну уиотребу језиковних закона у обичном животу, али већина наставника сматрала је сама граматичка иравила као есенцију у предавању српскога језика. Гезудтат оваквога метода морао је и показати довољно теоријскога знања, а сдабу примену тога знања на практичне сврхе у животу. Наиред смо поменуди, да је од 188% за I разред програм за српски језик био прецизиран са Ј ) »Наставник« за 1891 год. књига II свеска VI стр. 589.