Просветни гласник

— 60 —

Рђавихх; учитељица било је оамо у крајинском округу, у проценту 3 - 85. Свега је било рђавих учитељица 0*18 процената. Одличних наставника (учитеља и учитељица уједно) било је највише у Београду, а најмање у Нишу. Односна размера између Београда и Ниша у том погледу била је као 100 : 43 Врло добрих наставника било је највише у Нишу, а најмање у Београду. Односна размера између та два града била је као 100 : 26. Добрих наставника имао је највише топлички округ, а најмање Београд. Слабих наставника било је највише у крајинском округу, а најмање у моравском. Њихов проценат износио је свега: 1 - 66. Слабих наставника није било у окрузима: ваљевском, врањском, крагујевачком, тимочком, топличком, црноречком и у градовима: Београду и Нишу. Рђ&вих наставника било је само у крајинском округу, у проценту 1'22. У опште њихов је проценат износио 0'07. Наставници, чији се успех у школи цени добром оценом, слабо користе настави. Они се само трие у школи. За то и закон о учитељским платама не даје им права на унапређење. Према томе, од веће је користи само радна снага наставничка с успехом одличним и врло добрим. И кад спојимо уједно одличне и врло добре наставнике, налазимо, да је било таквих највише у Београду (97 - 10 процената), а најмање у крајинском округу (75-61 процен.). Да бисмо видели је ли и какав напредак постигнут у наставничком раду у школн у последње време, учинићемо поређење с 1882. годином. Тако, било је наставника у опште 1892. г. 1882. г. одличних 759 196 врло добрих 504 368 добрих 159 210

1892. г. 1882. г. слабих 24 63 рђавих 1 6 Свега 1.447') 843 2 ) Према овоме износио је проценат наставника 1892. г.

1882. ]

ОДЛИЧНИХ ....

• • • 52'45

23-25

врло добрих • •

• ■ • 34-83

43-66

добрих

■ • ■ 10-99

24-91

слабих

• ■ • 1-66

7-47

рђавих

• • • 0-07

0-71

Свега • • • •

• • • 100 00

10000

На сто наставника у 1882. години долазило је у 1892. години код оддичних 226 врло добрих 80 добрих 44 слабих 22 рђавих 10 Дакле, види се, да је успех у 1892. години био много бољи од успеха пре десет година. Кад оцене школскога рада свих учитеља и учитељица саберемо уједно, налазимо просечну оцену успеха за учитеље 4'43 » учитељице 4-33 за наставнике у опште .... 4 - 38 Ако учитељице, које су радиле у мушким школама, узмемо у једну групу, а учитељице, које су радиле у женским школама, у другу групу, онда ћемо имати просечну оцену за учитељице у мушким школама • • 4 - 23 ј , » » женским ј , • • 4*56 Учитељице у женским школама имале су бољи успех. Ово долази отуда, што у опште има више тешкоћа за рад учитељица у мушким школама.

') У 1892. год. било је неоцеаених наставника 45, у проценту 3'02.

2 ) У 1882. год. било је свега наставника 876. Дакле, није било оцеаено 33 наставника, што износи 3-77 процената од укупнога броја наставника. (Види Стат. наставе за четири школске године од 1881.-1884. стр. 110.)