Просветни гласник

69

ни трећа @т ШфЈепБаит [1еђ{ еМат (стр. 23.), у којој се прича како овај сања о иалми. И ако ја лично водим Хајнеову појесију, ипак се не могу помирити с тиме, да он заслужује да уђе у шкодске читанке (најмање у ниже разреде), бар не оваквим избором, а још мање да засдужује да уђе у ову читанку са седам песама, када у њој Гетеових има само четири, Шилерових само две, и када су од песника овога века ушли свега још Боденштет, ХоФман фон Фалерслебен, Рикерт са по једном, а Уланд са две несме. А нре свега ми се чини да је врло оправдано тражење проФесора д-р Ф. Глаунинга (у Ваншелз^егз 11аш1ћисћ с1ег Егг1ећип §8 - шн1 ТЈп1егпсћ1 ;81ећге III, одељак II: Енглески), да при избору штива треба дати првенство прози XIX века, а да се појесија новуче са нижега ступња и да јој се више места може дати тек у вишим разредима. С тога ми се и чини, да, је сувише од 50 комада (на 115 страна) у овој читанцн дати 25 (на 39 страна) појесији, најмање када ова није дечија, те дако схватљива за те године. Мадо је пак места дато посдовидама и изрекама. Њих има свега десет! Оне пак дају верну слику народне ФилоеоФије, народнога језика и израза и дако се могу научити на памет, те дати ученику обиље депих израза. Када се још грунишу по предметима, о којима се у њима говори (ннр. о раду, вредноћи, уредности, чистоти, штедњи, задовољству итд.), њихова се вредпост не може довољно нагдасити. Није друкчије ни са загонеткама, којих никако и нема у овој читанци. Мени се све чини, да нема ничега што деци толико отвара вољу за учењем странога језика, кодико згодне посдовице, изреке и загонетке. Остадом прозном избору у овој читанци не може се много замерити. Заиста Гримове гатке, Лесингове басне и Шмидове нричице засдужују да се у оволиком броју даду деци, разуме се када се учини све што је иотребно, да их деца могу сасвим разумети. Приликом овога говора о избору штива, морам поменути још нешто, што ме је немидо дирнуло. То је мењање натниса појединим штивима. Тако су Гетеово НеМегбзМп (стр. 5.), Фалерсдебеново Меш \ г а1ег1;ш(ј (стр. 7.), Уландов ®ес дцЈе Натегаћ (стр. 9.), Хајнеова 2оге1ег (стр. 56.) и Кернеров Оеће! вдаћгеш! с1ег 8сћ1асћ1 (стр. 93.) добиди натписе по првим речима, а Рикертова иарабода Гећеп иш1 То(1 (стр. 79.) добила је натпис 1)ег Мензсћ. Натписи код песама до душе воде често пута своје порекло од врдо споредних придика, али су ипак постали нотребни, да се у богатој књижевности распознају производн нојединих песника, нарочито када је иотребно позвати се само на песме, не цитирајући их цеде. С тога никако не може бити до-

пуштено састављачима читанака да мењају натписе по својој вољи, најмање онда када то мењање није ни мадо на боље, већ гамо на горе. Тако је са свима овим мењањима у овој читанци. Ја у остадом нећу да обедим састављаче ове читанке, да су они извршили ове измене, већ ћу да верујем да су их тако измењене нашли у читанкама, којима су се служиди при састављању ове читанке; али свакако еалазим, да је требадо да се постарају да нађу. изворна издања иди бар да упореде некодико читанака, у којима има ових песама, те да према томе ставе праве натнисе. Да поменем уз ово и то, да су састављачи ове читанке код Гетеова Нен1егбз1еш (стр. 5.) изоставиди носле 2. и 3. строФе припев, .који се надази и уз ове, а не само уз 1. строФу; а после Лесингове басне 1)ег Гисћв иш1 сУе Гагуе (стр. 8.) изоставиди су поуку (наравоученије), што нису урадили и после његове басне Вег А1Ге иш1 <1ег Гисћз (стр. 22.). Да бих се уверио у колико је сачувана верносл.' нзворника, ја сам поредио штиво ове читанке с изворницима, у колико сам их имао, и са осам разних читанака (у 30 свезака), и смем рећи да је верност сачувана досга добро. У колико то није, био сам слободан назначити одступања и грешке у самој читанци црвеном писаљком, где то није већ назначио ранији реФеренат (чије су напомене иисане црвеним мастилом). Таква одступања и грешке стварају гдешто тешкоће нри преводу. као нпр. енсћ и еиег (стр. 2. б) м. Еисћ и Еиег, ибег аи» (стр. 10.) м. ибегаиб, Пез (стр. 13.) м. Пе13, изостављен подмет (1и (стр. 19.), ЗИогдеи (стр. 20.) м. тогдеи, <1сг (стр. 24.) м. <1ен, <1еп Вин<1е1 (стр. 28.) м. с1аз Вии<1е1, <1ег Е1сће1 (стр. 31.) м. <Пе Е1сће1, етеп бШпаће! (стр. 49.) м. егпе б1ес!пађе1, изоставља подмет ђа§ (стр. 57.), дгоре Ођге (стр. 59.) м. дгође Ођгеи, 1геиће (стр. 62.) м. 1ге1ће, ћи &1|"Ј пиг ћ'еи деђјеп! (стр. 71.) м. ђи ђа[Ј нтд. Али је иначе верно преписивање негде било и штетно, јер је сачувало и штампарске грешке својих изворника. Тако је нпр. у $огпго§фен на стр. 64. добро преписано Ме гоејјеп Зтаиеп (јер је збиља говор о мудрим женама, пророчицама), а на стр. 65. иреписано је: Ме шегјзеп бгаиеп (дакле : беде лгене). Иста се ногрешка надази и у Рекдамову већем издању Гримовнх гатака (стр. 226. и 227.), док је нначе увек узето прво. Тако је на стр. 66. прегшсано: ш ђеп 4>аагеп зхеђеп (Рекдам стр. 227.), док сам иначе свугде, чак и у читанкама које ни у чем не мењају изворннка, пашао: ап ћеп .раагеи згеђеп, што потпупо има смисда, те је очито да је штампарска грешка. Таквих места пма још више, те упућујем на сам рукоиис.