Просветни гласник

РАДЊА ГЛАШ10ГА ГТГОСВЕТНОГ САВЕТА

Врло је важно нитање, сме ли састављач читанке дирати у текст изворника, где овај очито није погрешан, али необичан, застарео или покрајински. И ако је теориски правилнији одговор, да верност текста треба чувати тпто више, ипак ту треба имати на уму и практичну страну његову. Када се тн текстови дају у руке почетницима, којима је главно да што нре и боље схвате садашње правплно стање језика, онда је јасно да пм треба дати текстове слободне од свих ортографских, граматичкнх, синтактичких и стилистичких особнна, што им се све може и мора дати на вишем стунњу, ношто су у нижем добро утврдили. правилно и савремено. Тако и већина немачких читанака за ниже разреде имају нпр. Гримове гатке дотеране пли чак и прерађене, на одељке и епизоде подељенс, у којима су избегнути сви застарели изрази, теже конструкције, неправнлан ред речи и дотерана ортограФија према сада прописаној. Иа када је то потребно за мале Немце, колико ли је то потребније за наше ученике, којима тек ннје одмах у почетку задатак да изучавају историју немачкога језика: имаће томе доцннје и времена и нрилике. Језик жив непрестано се мења и развнја, па је потреба и ми да идемо за њиме. Ја нпр. не бих разумео ону српску читаику, која би већ ученицима I и II разреда гимнасија изнела Доситејеве текстове, на чак ни Љубишине, без икаквнх измена и без икаквих објашњења (као што ћемо видети да је у овој читанци), ннти верујем да би се нашло наставника, који би пристао да ради по њој, па да чнтање жртвује непрестаном тумачењу таквих појава. С тога су, по мом уверењу, погрешили састављачн ове читанке, што су бар ирозна штива исиисивали сасвим онако како су их налазиди (у појетским су измене теже, јер зависе од рнтма и стиха — а баш сам једино у једној песми, на стр. 9., нашао да је стављено пхф* место т1, које се сликује са ©фгШ), те су учинили да ће Гримове гатке.задати ученицима више горчине него ли сластн. Исто то вреди и о пнтерпункцнји (види ннр. оне многе две тачке на стр. 68. у ФогагбЗфеп). За правилно упућивање ученика најважнија је једнакост правописа: он мора скроз бити доследно један. У нас до душе није прописано, кога се правописа ваља придржавати при предавању немачкога језика. Али то, чини ми се, још никако не даје права, да се свако штиво напише другим праиописом, тј. оним како је нађен на ономе месту, са кога се преписује. Најириродније би било, да Су се састављачи ове читанке придржавали правописа, који су у својим уџбеницима унотребилн Предић и Малина (с малим одступањем исти), или, ако се не слажу с њим и сматрају да се настава

по њиховој читанци ни у чем нема да ослони на уџбенике ове двојице, ваљало је да узму или чисто пруски или чисто аустриски правопис, па да њега доследно проведу кроз сву читанку и кроз сав речник. Овако, као што је сада у њиховој читанци, не само да нпје добро, него је и штетно за ученике. Док они нпр. дотерују презиме боеШе (које овако пишу само у садржају и на стр. 5.) у (јбШе (стр. 1. б, 12. и 32.), и ако за презимена не важе правописна правила (јер баш и један од састављача ове читанке транскрибује своје презиме Мешапег у Мајзнер, а не у Мајснер), дотле се налазе нпр. ове речи: Аеи§1еш (стр. 1.), АеИегп (стр. 17., које се у осталом данас нише само КИегп), фспће (стр. 5.) и-Оегће (стр. 15.), ТЈе1>е11ћа1;ег (стр. 14.), ХЈећег (стр. 28.), шеђеи и вЉеп (стр. 28.), 1)Гс81е1 и I>1н1е1 (стр. 62.), НагуМе (стр. 107.), и Сћог (стр. 108.), §го88е (стр. 2.), ПеЈВУ (стр. 2.), ШЦе, ђајзПф, »јј* (стр. 4.), 1ађ (стр. 3., 10. и 27.) и 1а|{' (стр. 21.), 61о§ (стр. 40.) и Б1о|5 (у речнику), Ненпа! (стр. 38. и 75.), Л\'еНГћеП (сгр. 39.), Уог1ће11 (стр. 75.), Тћигт (стр. 68.) н Тигш (у речнику), теег1ћ (стр. 10.) и го1 (стр. 5.), (осћ (стр. 12.) и 1о1 (стр. 20. и 60.) 1б1еп и 1б(11еп (у речнику), Јеташ1 (стр. 34. и 36.), Шеташ! (стр. 36.), ЈеЛег (стр. 40.), ЈеДегшанп (стр. 2.), Лег Еше, (1ег Аш1еге (стр. 110.), а јепе (стр. 42.), јес1ег (стр. 102.), шетапс! (стр. 101.), јесћгтапп (у речнику). И тих и таквих примера има још пуно у рукопису. Ситнине су, али сматрам за дужност да поменем још две ствари Формалне природе. Све штиво писано готицом при непосредном навођењу разговора има знаке навода и извода („ "), а све штиво писано латииицом има у почетку црте (—). Мени се чини да је требало свугде остати при првоме, јер Немци тако пишу. Али ако се већ то није хтело, требало је бар доследно употребити црту, без обзира на слова, којима је писано штиво. Друго је што су у песмама само где где аностроФирани избачени самогласници. Како је згодно почетницима обратити пажњу на избачене гласове, требало је то доследно нровести свугде. Да је мешано, доказује рукопис, као што доказује да је апостроФ чак стављен и онде, где му није места: хф дгиБ' (стр. 1.), тот Вег§' (стр. 69.). После ових напомена мој би реФерат бно готов, када би речник, који иде уз ову читанку, потпуно одговарао својој намени и када би заиста помагао ученицима при нревођењу. Али он то није, већ је за ученике баш најтврђи орах. Састављачи ове читанке нигде не веле (ни у натпису ни у предговору) коме разреду намењују ову читанку „за средње школе у Србији". Остаје ми дакле да се домишљам коме, иа да нрема томе