Просветни гласник
— 70 —
више слабих ђака него у окрузима: ужичком, подринском, рудничком и крагујевачком. Какав је у оиште ђачки успех у појединим окрузима можемо видети ако потражимо просечну оцену тога успеха. Тако, у 1891.—1892. школској години износила је Еп 1891. —1892. аппее зсо1а1ге
У ОКРУГУ ВРООЕЧНА ОДЕНА ЂАЧКОГД УОПЕХА <1апз 1е (1ераг1етеп4 с1е по!;е тоуеппе (1'ип е1еуе ужичком — ОијНге 3'71 крагујевачком — КгадоиЧеуа^ 3-69 врањском — Уга&пе 3-67 рудничком — КоиЉик 3-67 ниротском — Р1го1е 3'66 иодринском — РоДп^пе • 3'64 ваљевском — Уа1уето 3 - 62 иожаревачком — РојагеуаЈг 3*62 иоравском — Могауа 3-61 дрноречком — Тггпа Еека 3*58 крушевачком — Кгоисћеуа1;2 3'55 тлмочком — Т1ток 3 55 подунавском — Рос1оипау1уе 3-54 тошшчком — ТорШга 3 - 49 крајинском —Кгаупа 3-46 у Београду — с1апз 1а уШе с1е Ве1§га(1е • 3-63 „ Нишу — с1ап8 1а уШе (1е Шсће • • • 3-51 у опште — еп депега! 3-61
Разлика је у ђачком успеху мала, ну ипак по њој се види, да је био успех најбољи у ужичком округу, а најгори у крајинском. Средња је оцена 3*61. Већа од те оцене била је у осам округа и у Београду, а мања у осталим окрузима и у Нишу. Сад ћемо разгледати ђаке по годинама њихова живота. Податке о томе имамо у овом прегледу.
Број ђака по доби
— Ттћге Ј'е1ете8
од година (1'аргев Га§-е (1е
у школама — (Запа
е8 есо1ез
мушким (1ев ^агдопв
женским (1ез Ш1ез
у опште еп депега!
6
436
260
696
7
3 728
948
4.676
8
8.235
1.452
9.687
9
10.874
1.732
12.606
10
11.442
1.545
12.987
Број ђака по доби
— Иотћге (Ге1ете8
-
у школама — с1апв 1ез есо1е8
од годииа
мушким
жевским
у опште
(Гарге8 Га^е с!е
<1ез
(1еа
еп
§а!\;0118
Ш1е8
депега!
11
9.544
1.026
10.570
12
6.575
406
6.981
иреко 12
4-970
161
5.131
Свега — Т о !а 1 • • •
55.804
7.530
63.334' ј
Проденат
— Р о и г
с еп1
' 6
0-78
3-45
1-10
7
6 - 68
12-59
7-38
8
14-76
19-28
15-30
9
19-49
23-00
19-90
10 ■ •
20-50
20-52
20-51
11
17-10
13-63
16-69
12
11-78
5*39
1102
преко 12
8-91
2-14
8-10
Свега — То1а1 . • ■
10000
10000
10000
Из ових проценатавиди се, да ученица у доби од шесте до десете године закључно има много више него ученика, а у Старијој доби, на против, много је више ученика На сто ученика долазило је ученица У доби од 6 година 442 » 7 » 188 , 8 , 131 » 9 » 118 »10 , 100 » 11 » 80 »12 » 46 старијих ' • • 24 Посебице у школама градским и сеоским било је ђака у доби у ш к о л а м а
ГРАДСКИМ
СЕОСКИМ
ОД 6
година ■ • ■
. . . . 511
185
» 7
• • . . 2.583
2.093
» 8
• • • • 4.117
5.570
» 9
»
7.803
» 10
. . • 4.698
8.289
» 11
»
7.049
» 12
»
4.866
старијих • • •
. . . 1.421
3.710
Свега • ■ ■ •
. . . . 23.769
39.565
') У почетку школске годпне било је ђака 73.328, а на крају 63.655. Разлика у овој таблиди, као и у таблиди за податке о занимању ђачких родитеља ит.д., отуда је, што у неким школама нису бележени ови подади, и што је ово бележење било неједнако: већином су ови подади само о ђацима, који су били на крају пгколске године, а тек понегде о ђадима, који су били у почетку школске године. Ну ипак ова је разлика у проденту врло незнатна.