Просветни гласник

— 77 —

Од сто ђака у опште било је

У Ш К О Л А М А

У доби

ГРАДСКИМ

СЕОСКИМ

од

година • • • •

• • • • 2-15

0-47

» ....

• • • • 10-87

5-29

» ....

• - ■ • 17-32

14-08

» .•••

■ • • • 20-21

19-72

» • • • •

• • • • 19-76

20-95

» ....

.... 14-81

17-81

• • . • 8-90

12-30

старијих • • ■ •

■ • ■ • 5-98

9-38

Свега ■ •

10000

у округу: с1ап8 1е (1ераг1ешеп1; с!е

просечна год. живота једнога ђака а§е тоуеп сГип е1е\ г е

У доби од шесте до девете године закључно било је ђака у сеоским школама мање него у градским, а у осталим годинама, на нротив, било је више. При поређењу ових процената налазимо, да је на сто градских ђака долазило сеоских у доби

од

година.

106

120

138

старијих

157

Као што се види, старијих ђака било је много више у селима него у градовима, у колико је опет у градовима било много више ђака у шестој и седмој години. Значи, да по селима почиње школовање у доцнијој доби. Просечна година живота износила је у опште за ђаке школа мушких ... 10'04 женских 9-20 градских 9-18 сеоских 10'14 у опште 9'94 А просечна година живота за ђаке у опште износила је по окрузима, и то

у округу: <1апз 1е (1ераг1:етеп{ с1е ужичком — ОијНге ваљевском — Уа1уеуо

цросечна год. живота једнога хака а^е тоуеп с1'ип е1еуе 10-54 10-30

рудннчком — КоиЉпк 10-29 тонличкон — ТорШга 10-19 врањском — Уга&пе 10*10 ниротском — Рп-о(;е 9-97 тимочком — Тшшк 9-97

нодунавском — Рос1оипау1уе • крагујевачком — Кга§ошеуа(;2 крушевачком — Кгоисћеуа1г крајинском — Кгаупа • • • иожаревачком — Ројагеуа(;2 црноречком — Тггпа Кека • нодринском — Ро(1п§пе ■ • моравском — Могауа • • • у Нишу — (1апз 1а уШе (1е Шсће

9-96 9-91 9-87 9-80 9-78 9-65 9-55 9-53 9-84

» Београду — (1апз 1а уШе с1е Ве1§та(1е 9-42 Из ових бројева види се, да је у југозападним окрузима и у новим крајевима већа просечна година ђачкога живота, него у осталим окрузима. Разлика је између ужичког и моравског округа за 1*01 годину. Интересно је, што је и у 1884.—-1885. школској години била готово у овим истим окрузима већа просечна година ђачкога живота, у којима је и у овој 1891.—1892. Значи, да у овим окрузима стално деца почињу школу тек с навршетком седме године. Сад ћемо разгледати ђаке по занимању њихових родитеља.

Ђака је било — 11 у ауаИ (1еа е1еуеа

у школама — с1ап8 1ез есо1е8

од родитеља — (1ез рагеп4в

03 О ^ >*—< « св <ЗЈЗ >-> о 13 нз

Ш ^ <х> 5 « ф ф Ш гз

св « -ћ 3 с= оз о с а>

овештеника — ргМгев чиноввика — 1опсНогша1ге8 • • наставника — шзиШ1еигз ■ • • трговаца — тагсћапЉ занатлија —. агИзапв земљорадника — а§тјси11еигз • другог занимања --(Гаи(те ргоСез810П 442 1.015 270 3.348 5.530 43.313 2.028

106 766 131 1.908 2.774 1.026 816

548 1.781 401 5.256 8.304 44.339 2.844

Свега — То1а1

55.946

7.527

63.473

Продепат -- Роиг с

е п 1

свештеника — ргеггеа • • • ■ чиновника — 1'опс11оппа1ге8 наставника — т8Ши(;еиг8 • ■ ■ трговаца — тагсћаиЉ • ■ • • занатлија — агЉапз земљорадника — ајтгЈсиНеигб • другог занимања—(1'аи4ге рго1ев8ЈОП 0-79 1-81 0-48 5-98 9-89 77-42 3-63

1-41 10-18 1-74 25-35 36-85 13-63 10-84

0-86 2-81 0-63 8-28 1308 69-86 4-48

Свега — То1а1

10000

Као што се види, само је проценат ученица, чији су родитељи земљорадници, мањи