Просветни гласник

140

тпколски детопис

У 1895. години било је ученика од родитеља:

У ш к о л а м а

Свештеника

Чиновника

Наставника

Трговаца

Занатлија

Земљорад.

>, о

Другог занимања у гимназијама

у реалкама

1 п р 0

10 ц е н

т у:

У ш к о л а м а

Свештеника

Чиновника

Наставника

Трговаца

Занатлија

Замљорад. 1

|>» о

Другог занимања у гимназијама

3-54

26-95

6-39

24-П

8-51

9-93

4-26

16-31

у реалкама

3-23

32-26

—

19-35

9-68

12-90

6*45

16-13

У 1890. год. било је и у гимназијама и у реалкама највише трговачких синова, и то у реалкама више 1 1 11% него у гимназијама. У 1895. години било] је у обе школе највише чиновничких синова. У гимназијама, 1890. год., било је најмање служитељскнх синова, а у реалкама земљорадничких; у 1895. год. било је најмање свештеничких синова и у гимназијама и у реалкама.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА Б0Г0СЛ0ВСК0 - УЧИТЕЉСКА ШКОЛА У ПРИЗРЕНУ. ЗА ПОМЕН ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊЕГА РАДА

ПРИРЕДИО ми/1ан ј. гајић, наставник.

^СВРШКТАК) Што се тиче претходне ђачке спреме, она није била довољна за слушање предмета у Богословији. И оно основних школа, што је било, готово је било ограничено само на читање и писање. За то поред многих ђачких имена стоји: „учио читати и писати" у том и том манастиру или тој и тој основној школи. Поред других незгода, то је јако кочило напредовање у Богословији. То се хтело отклонити, те је 1883[4 школске године устаиовљен припремни разред, али и то није много помогло. Та незгода нпје ни до данас потпуно отклоњена. И данас дођу многи ученици на пријемни испит, који нису довољно јаки у читањт, писању

н рачунању. Али данас је тога све мање, јер је Богословија по^игнута на VI разреда, те има времена да се пречисти, што није иоле спремно, да добије стручно, богословско-учитељско образовање. Често је пута била така нотреба у појединим местима за свештенике и учптеље, да су примани у Богословију тако звани ванредни учениди, који су слушали само најпотребније предмете у старијим разредима и то највише једну годину, па су одлазили у своја места и постајали народни свештеници и учитељи. Таквих је ученика било у свима годинама, што се може уочити у приложеној таблици, али је та потреба престала и таквих је ученика све мање. Одмах, чим је Богословија установљена, ученици су живели у заводу о свом трошку или о трошку масе пок. добротвора. То је врло добро учињено, јер се дала већа могућност, да се ученицп колико толико спреме за свој позив. — Заједничко живљење у заводу врло је подесно за оваке заводе, како у научном тако и у моралном погледу, само, но себи се разуме, ако се води озбиљан надзор над ученицима. Ја сам, за ове две године мога наставничкога рада у овој Богословији, сравњивао успех ученика, који живе у заводу и оних, који живе ван завода, па сам нашао, да је куд и камо бољи успех код оних, који живе у заводу, него код оних, који живе ван завода, како у научном тако и у моралном погледу. Такав је случај и код оних, који су материјално потпуно осигурани, а о сиромашним, да и не говорим. Томе су два главна узрока што се у родитељској или старатељској кући над ученицима, у томе погледу, не води никакав надзор и