Просветни гласник

ШКОЛ.СКИ

1ЕТ0ПИС

141

и што код куће немају места и средстава, иа. баш кад би учеиици и имали врдо јаку вољу. Такви се учениди већином сиремају само између часова. Родитељи и старатељи нису томе криви, јер то чине због немаштине или просте наивности: „Кад га учител. не молсе да научи, шта ћу му ја?!...* Заједничко живљење ученика у заводу није непрекидно трајало. Оно је од отварања Богосдовије до 1879 године. До те године сиромашни, а ваљани ученидп, имали су издржавање из масе пок. доброткора и стално су живели у заводу. Од 1879 године, сиромашни, а ваљани учениди, имали су у заводу: стан, огрев, осветљење, лекарску помоћ и малу новчану помоћ за храну, одело и школске потребе. То је трајало до 1889 године. Кад се увндело, да није згодно овако издржавање ученика, оида се повратило пређашње: да добри, а сиромашни ученици, имају у заводу : стан, огрев, осветљење, храну, одело, школске потребе, лекарску помоћ и послугу. И у колико се капитал пок. добротвора увећавао, у толико је растао број ученика, који су живели о трошку масе у заводу. Ради бољег надзора над ученицима, постави се ректор, који сталио живи у заводу, васпитач, економ и економски одбор, који састављају 3 наставника. Ученици, који нису благодејанци, плаћају управи Богословије 10 турских лира и имају све у заводу. За то је вазда преко 2 / 3 ученика у заводу. Управа Богословије није имала нарочитих правила за владање ученика, него се користила с правилима сличних завода на страни. Нрва штампана наредба штампана је 1893 године, кад је штамнана и ђачка карта. Богословија је до сад имала 5 сталних управитеља, три духовна лица и два световњака, и неколико замењеника. Од 1871 до 1872 био је унравитељ Архимандрит Сава Дечанац; од 1872 до 1879 био је Илија Ставрић: од 1879 до 1882 није било сталног управитеља; од 1882 до 1884 био је унравитељ Петар Костић; од 1889 до 1891 био је уиравитељ Јеромонах Мелентије Вујић, а од 1891 до 1896 управљаоје архимандрит Илариои Весић. Ио богословпном правилнику управитељ бива духовно лице, а световњак у недостатку овога. Ректор је у исто време и благајнпк завода. Управа Богословије штамна годишње извештаје, од 1891 године, о раду у Богословији, што се пре нпје практиковало. То је врло корисна установа, нарочито за јавно мњење, које је ире тога Ј >рло мало знало о Богословији. Уз извештаје се штампају и беседе, које се говоре о прослави Св. Саве у Богословији. До сад су штампане 4

беседе: 3 ректора Илариона Весића и 1 Милана Ј. Гајића, наставника. Администрација завода била је до последње 3—4 године веома примитивна и неуређена, а за ове иоследње 3 — 4 године знатно је коракнула напред. — У последње време устављена је уписница, у коју се записују све важније промене у заводу и имена посетника и приложникз. 1 ) У средњим и вишим заводима образованога света оснивају се ђачке дружине. То је једна врло значајна и корисна установа за образовање и усавршавање ученика. Ако се тој установи поклони довољна пажња, она потпомалсе најважнију чињеницу у васпитању, а то је: саморадња ученика. Ни Призренска Богословпја није изостала у томе погледу. Њени су ученици 1888 године основали дружину „Враство". Надам се, да неће бити без интереса. ако наведем извештај, који ми је поднео њен нотпредседник, ученик V разреда. Извештај гласн:

„ Оснивиње и развитак „Браства", удружења ђака Иризренске Богословско-учитељске школе Ђаци ове Богословско-учитељске Школе одлучише године 1888, да оснују удружење, како би се на тај начин што боље спремили за службу народу. Одмах се образова привремени одбор, који прописа правила за друштво. Та заједница ђака назвата је од својих оснивача „Браство", а за циљ јој поставише: морално-религијско и умно усавршавање својих чланова и материјално потпомагање сиромашних ученика ове школе. Да би друштво могло напредовати, основана је каса друштвена, у ко.ју од тада сваки редовни члан улаже по један грош месечно (пре само за осам, а сад за дванаест месеци). Године 1889, 28 Фебруара, Савет богословски потврди прописана нравила друштвена и друштво те године отпоче свој рад, држећи седницу сваке суботе. На тим седницама задавана су до почетка 1894:5 школске године усмеиа иитања, која тада бише замењена писменимрад овима, који се после критикују. ЈЈошто су због сиромаштва већине ученика ове школе одређени врло мали улози, а прилога са стране готово никако и нема* друштвено се имање врло споро множило, те с тога друштво није могло потпомагати сиромашне ученике у оној мери, у којој би требало да то чини. Ипак је оно у више случајева потпомагало сиромашне чланове ') У уиисници је било доста, грађо за овај рад.