Просветни гласник

142

школски летопис

своје, не одбивши ни јодне молбе, која му је за номоћ унрављена. Године 1893 показа се да су стара правила неудесна за тадашње стање друштвено, те друштво прописа нова, а Савет Богословије потврди их 17 априла 1803 год. Да би својо.ј ирвој цељи што боље одговорило, друштво на седници својој, 17 декембра 1894 год. реши, да оснује књиашицу. Пожртвовањем и добровољнии придозима својих чланова друштво за неколико дана доби преко 40 свезака књиге. Исте године, о Божићу, набави одбор о друштвеном трошку 30, а књижар приштински, г. Стевап Марковић, поклони 20 свезака. 1895 иабављено је јопг 32 комада нових књига. Од 1894 год. друштво добија бесплатно: „Учитеља", „Женски Свет" (премда по'следњи врло нередовно). Ирошле године добило је и неколико свезака „Весника Српске Цркве". На тај начин књижница друштвена има сада у 100 свезака 111 комада разних књига, које приложепих, које за сопствени новац набављених. Пошто у правилима друштвеним од 17 априла 1893 год. није било никакве одредбе о књнжници друштвеној, а осетила се потреба и у још некојим одредбама, дрјштво прописа, а Савет богословијскп потврди нова иравила 5 Фебруара 1896 године. Друштво има чланова: иочасних (сваки онај насгавник Богословије, свештепик, учитељ и свршени богослов, који плаћа неки годишњи добровољни улог), аомагача (сваки Србин који плаћа 12 гроша годшпње) п редовних (само ђаци ове Богословије, који плаћају по један грош месечно). За редовне чланове одређепи су мали улози за то, да би и снромашнији ученици могли ■ бити чланови друштва, а најсиромашније друштво прима бесплатно. Друштвена је каса још сиромашна. Крајем 1896 рачунске године друштво је нмало, које у признаницама., које у готову новцу 2830 гроша и И пара. Да би друштво напредовало потребна му је материјална номоћ и с друге стране, тим прс, што је већппа чланова сиромашна, те једва и одређене улоге исплаћује." У Наставна срества .1. Школски уџбеници. Богословија је од почетка до данас рамала у томе важноме среству за извођење свога наставнога плана. Јако је кочило нанредак у Богословији пнсање готово свих уџбеника, што ни до данас није отклоњено. Набављање уџбеника скончано је с великим тешко-

ћама; они се морају набављати са стране, те су скопчани с велнким трошковима, а они, који се могу лакше набавнти, нису подесни, те и данас ученици морају писати готово све предмете, те та околност јако успорава и кочи наставу. — Надам се, да ће у томе погледу у царево здравље бити боље, јер Богословија није више једини средњи завод за Србе у пространој Отоманској Империји, па се надати, да ће се наставници иотрудити и удесити уџбенике за средње заводе 2. — Физички кабинет, хемијски лабораторијум и збирка минерала. Не може се ни замислити успех из природних наука без научног кабинета. Богословија има у свом научном кабннету 103 Физичка и хемијска апарата. То је према приликама доста знатан број и надати се, да ће се тај број увећавати уиоредо с развићем природнпх наука. Збирка минерала је незнатна, али се иадати, да ће се и она постепено прпнављати. Што се тиче слика и мапа, то је тек у своме зачетку. — 3. — Библиотека Богословије. С библиотеком Богословија понајбоље стојн. Књпге су већином на сриском и руском језику. Оно што има на осталим језицима незнатно је и без систематског реда. Скроман школски посленик може у знатној мери обогатити своје знање делима, која се налазе у библиотеци Призренске Богословије. Тако је исто у могућности да прати сувремени развитак науке и друштва, јер Богословија прима доста часописа на српском и руском језику, а највише их је из области богословских наука и Педагогије. Дела библиотеке већином су поклони добрих људи. Надам се, да ће и у будуће тога бити, на чему ће им иародна просвета овога краја вечито захвална бити. Учионнце су здраве и видне, али рђавог распореда, те ометају рад у школи, али се та незгода намерава скоро отклонпти. — Школски је намештај доста добар. VI Имаовина Богословије Богословија располаже доста знатним ненокретним и покретним имањем. Од непокретног имања има: 4 двокатне куће, 3 од тврдог материјала и 1 од слабог. У највећем, старом, здању су учионице, а у остала су 3 смештени ученпци и управа. Ван завода има виноград и кестенар. Собе за сиавање ученика су добре и здраве, а то најбоље сведочи статистика разбољевања ученика. Богословија 'има намештаја за спавање за 150 ученика; трпезарију и кухинско иосуђе, такође за 150 ученика; ироФесорску канцеларију, ректорат, салу за при-