Просветни гласник

школски

ЛЕТОПИС

143

мање, одељење за ректоров стан, собу за васпитача, собу за економа — све с врдо добрим намештајем. Нема нарочитих одељења за: библиотку и кабинете за природие пауке, али се надати, да ће и то скоро бити, јер се завод последњих некодико година нагло почео ширити и напредовати. Као год што је завод напредовао у осталим погледима, тако је исто напредовао у својој имаовипи. У почетку је било само једно велико здање с једиом слабом ниском кућицом и то је трајало све до 1889 године, од кад су подигнута још три велика здања. VII Неколико наполена Пре него што завршимо ову, у доста скраћеиом облику, историју Богословије и њеног напредовања, учпнићу неколико напомена. Дуго је владало мишљење, да је Богословија само но Форми постојала; према томе се није ни тражило, да она потпуно одговара својој задаћи. То је била велика грешка. Истина та се грешка постеиено поправљала и сва је прилика, да ће се са свим изгладити. Па и поред тих грешака Богословија је учинила ипак велику услугу просвети српскога православнога иарода у Отоманској царевпии. За то се ваља поклонити замисли покојнога добротвора и одати заслужну хвалу свима радницима, који су радили у овом просветном заводу, а онима који данас раде бити на руци, да истрају у своме тешкоме послу. За иоследњих 5—6 година Богословија је знатно коракнула п ступила у ред модерних просветних завода. Њен је благотворни утицај ухватио дубоког корена у свима слојевима народа — онаје осигурала своје биће —, али ипак ту не треба стати, него је усавршавати, како би могла одговарати духу времена и своме задатку. Моје је мишљење, да би ускоро ваљало повећати Богословију још са једним — седмим разредом и по свршетку школе установити учитељски испит зрелости. Кад би се то учинило, могао би се згодније распоредити наставни материјал и боље заокруглити свештено — учитељско — образовање. — За народне свештенике н учитеље неопходноје потребно темељно знање: разумног обрађивања земље, гајење сточарства и у онште народне економије. Мислим, да би Призренска Богословија могла напредовати и с те стране велике услуге учинити народу: Кад би спојила своју економију са економијом кога манастира. Нећу ближе улазити у питање: на који би се начин то вршило, него само за сад остајем тврдо убеђен, да би то могло бити. —

Напомињем још: једну новину, која се не би тицала само Богословије и њеног напретка, "него народне просвете у опште, и то је оснивање школске матице по примеру осталих образованих народа. Тако важну установу ваља да руководи Цризренска Богословија, као највиши просветни завод за српски народ православне вере, разуме се, под окриљем Његовог Високопреосвештенства г. Митрополита. Ни овде нећу улазити у ближа одређења те установе, него опет само напомињем, да сам тврдо убеђен, да то може бити и да би то било од неоцењиве важности за будућност народне просвете.Ђачке ескурзије су такоће важно паучно васпитно срество. Призренска Богословија била јс у томе веома ограничена, али се надати да ће бити у царево здравље боље. У носледње време било јс покушаја, али се ипак ннје могло извести, како тај посао захтева. Природно је," да Иризренска Богословија даје тон и правац српској народној иросвети у своме крају. 1894 године је званично решено н царском ирадом освештано, да се шаљу ревизорп по основним школама! Ради важности тс тако важне устаиове за народно образовање, проговорићу мало више о њој. У целом образованом свету је освештано, да је ревизија основних школа иеонходно потребна. Ревизија може бити двојака : стална, кад се одреди једно стручно лице и стави му се у дужност, да иреко целе године надгледа школе и стара се о њихову нанретку у једном месту, и нестални, кад се на крају. школске године одреди стручио лице, да прегледа стање школа и њихов резултат. Нема сумње, да ће сваки у напред погодити, да је стална ревизија боља, али се и несталној не може одрећи велики значај за нанредак основно наставе. По царском Ферману врховни је поглавар сриских православних основних школа митрополит, као и свих нросветних завода српскога православнога народа. До последњих неколико година основне су школе биле у врло незнатном броју за православни српскп парод и није практикована ревизија ни једне ни друге врсте. У последње време, кад су се школе намножиле и почела се обраћати најозбиљнија пажња народном образовању, издата јс 1894 године, царска ирада, у којој се наређује: да се врши ревизија основних школа по свима крајевпма и да царске власти буду на руци ревизору, да што савесније одговори своме задатку. То је велика добит за нанредак основне народне наставе. —