Просветни гласник

144

школски

ДЕТОНИС

Не може се замислити, да може бити несавестан учитељ, али се и тога надази, разуме се, као и у свима другим позивима људи. Задатак је ревизора, да несавесност учитеља', ако је буде сузбија и унути учитеља на прави пут, а, ако то не може, да таквога учитеља уклони, како не би народну просвету штетио и каљао свети учитељски познв. Друго је кад учитељ греши по своме незнању и невештини. Може учитељ имати најлепше жеље, да своме позиву, што боље одговори, алије све то залудно, кад он не уме или пе зна!... Често пута дође за учитеља млад и неискусан човек, али иун воље за рад; ако буде остављен сам себи, само по пзузетку може бити, да нема врло великих грешака у своме раду, а врло често бива, да постајс све горп учитељ; — ревизору је задатак, да такве учитеље унућује и изводи на нрави пут. Учитељ је у исто време иученик; он се мора непрестано учити и усавршавати. Ни један најобичнији занатлија који радп с мртвим градивом, не сме рећп, да је свој иосао усавршио и да му се више не треба усавршавати, а камо ли један учитељ, који прави од мале и неразумне деце све људске позиве: занатлије, трговде, свештенике, учнтеље , нроФесоре , генерале , научнике , „ владаре и т. д.! Деда нису ни анђели ни ђаволи; али су жива створења, која нмају еклоности, да буду добри и корисни људи и себи и другоме, или да буду штетни и себн и другоме. Ако пам неки занатлија направи рђаво одело, ми можемо враћати, док нам добро не направн, али ако нам дете буде незналица и рђаво упућено, то се не може понравити, то остаје вечито!... Незнање рађа сва зла код људи, али је и рђаво знање велико зло. Према томе је задатак и ревизору и учитељу: да се из народа треби незнање и утврђује знање. „Знање је богаство. Ко више зна више вреди", вели народна изрека. Даље има учитеља, да су преживели своје. Они су у своје време важили и корисно послужили народној просвети, али садашњи дух времена тражи, да се они постепено замене повим и бољим снагама, илн да се упуте, како би мбгли одговорити своме узвишеном позпву према приликама садашњега времена. И то је једна врло озбиљна брига за надзорнике основних школа. Напомевух, да је бољи сталан надзор. Највећа је сметња, да се тај систем одмах уведе, што нема довољпо спремних људи за тај позив. Надзорник мора бити и по спреми н но положају над учитељима основних школа. Нећу да кажем, да то не би могао бити и по неки од учитеља основних

школа, али је то велика реткост и то је звање за сада ограничено само на Призренску Богословију и наставш^е српских гимнасија у Царевинп. За то можда неће бити могућно одмах увести сталан надзор, али томе ваља тежити и за сада пажљиво вршити нестални надзор. — Надзорников је огроман и врло тежак посао. — Поред горњих напомена: какав може бити учитељ, надзорник ваља да обрати озбиљну пажњу и на најмању снтницу унутрашњег и спољашњег живота школског. — Нећу моћи све побројати: каквим се дужностима' може надзорник сусрести, јер је о томе ваљало и дуго и широко писати, него ћу написати неколико напомена из свога искуства.. 1895 године био сам ревизор. Пмао сам, да прегледам доста и варошких и сеоских школа. Нашао сам врло много недостатака и у варошкпм и у сеоским школама, како у унутрашњем раду тако и у спољашњем. Тако сам у нрвој школи нашао, да је општина наредила, да свакога дана непрекидно дрлге два прва часа из једног споредног предмета. Дознао сам у једној школи, да је учитељ внше иута затварао све ђаке у један простор н ту их држао по пола дана, кад би имао каквих послова ван школе. V једној школи је враћао учитељ ђака из школе, ако не би донео улог, који му је онштина одредила!.... и т. д. Даље сам увидео, да је страшна забуна владала између онштина п учитеља. Грађани су мислили, да сваки има право, да води контролу над учитељем и у његову раду, те је долазило до сукоба и јако штетило наставу. На иснитима је владао страшан неред. Свакије грађанин имао нраво да пита ученика. шта он хоће и како уме, а, ако би се учитељ томе противио, дошло бп до сукоба н нереда. Надзорникова је, дакле, дужност, да све то отклања и наставу уиућује иравим током. — Ја сам поменуте године био први ревизор у томе крају, и пошто је то новина, мислио сам, да ћу имати великих тешкоћа и неприлика. Алн тога није било. На против, то је примљено и од народа и од учитеља врло добро. На нспптнма пије било више нереда. Народ је с највећим задовољством пратио ток испита, учитељи су с великом пажњом слушали напомене и примедбе. У кратко : ревизија је примљена и од стране народа и од стране учитеља као врло корисно срество за напредак основне наставе. Мпоги су ми говорили, да нису могли ни замислити, да може икад бити такав ред на испитима. — Ја сам се старао, да изравнам многе песугласице између учитеља и оиштина, што сам на многим местима и постигао. — Дакле, као што се види, ревизије основ-