Просветни гласник

145

них школа је од великог значаја и дубоко засеца у наиредак народне нросвете. Само још нешто. Ваља назити да један надзорник буде сталан бар за три године, док се сталан надзор не уведе, јер је тешко за једну годину увидети и најглавније грешке у настави. — С ревизијом

Призренска Богословија продужава свој рад, јер је то једини завод у овом крају који даје народне учитеље. Готово су сви учитељи у овом крају њени васпитштци, па је нриродно, да она има првенствено право на надзор основних школа, и за то с;ш мало више врста и посветио тој важној установи.

НАУКА И НАСТ1БА

ЈЕДНО НЕОБРАШО ВДСПИТНО 110Ј1Е ОД Ј. Миодраговића Да је васпитање од највећега утицаја на живот и судбину народну, на напредак или назадак народни, то је ван сваке сумње. Да смо ми пзостали иза образованих народа у свему, па и у васпитноме погледу у онште, и то је свима добро познато. Но, ако се васпитање народно схвати у најширем смислу, онда назадак и не значи ништа друго до необразовање, несавршенство, неспрема за живот, друштвени и индивидуални; а васпитање значи нанредак, значи подобност или способност за живот, за рад, за израду животних нампрница, за заједнички живот. Који је појединац боље, више и правилније, васпитан, тај ће боље и живетн. Који је народ састављен из оваквих јединица, он ће бити напреднији и виђенији. За то васиитање и срећа народна не стоје далеко једно од другога. 11рво је узрок другоме. Како васпитање, така и срећа народна. За то се онет данас људи ни мало не сумњају о важности васнитања, него само гледају, како ће што боље да га унапреде. Ова брига лежн и на нама. * Васпптање је целина једна, и, као свака целина, дели се на делове. Оно се обично дели на: домаКе и друштвено. По местима, где се врши, оио би још више могло да ее подели на васпитање у родитељској куТм, у основној школи, у средњим и вишим школама и друштву у ширем смислу. Другојаче би ово могло да се каже овако: васпитање до седме године или до основне школе, васпитање до 10—12 године или у основној школп, васпитање одавде до 18—;20 године или у средњим школама, и, на послетку, после овога, доба више или шире друштвено васпитање. просветни гласник 1897 г.

Свако ово поље потребује нарочите бриге. На скакоме има не само да се развија интелекат, него да се гаје и племенита осећања, да се срце упитомљава, да се душа облагорођава, воља јача н тело и руке оснособљавају за разне напоре и нослове у животу. Ако само једно од овога није на свом месту, није добро, није потпуно и како ваља, онда се то опажа и на целокуином васпптању човековом па и народном. За то сви чпниоци, позвани да воде бригу о васпитању народном у најширем смислу, морају водити бриге и о деловима и о деЛићима његовим. Јер до делова стоји кака ће битии целина, а преко ове и срећа народна. * Еао што се биљке јаче развијају док су млађе, исто је тако и код жнвотиња и — човека. „Дрво се савија док је младо". Што је човек млађи, то му је и развитак бујнији. Народ вели: , Што колевка заљуља, то мотика закопа". Овде неће само да се каже моћ урођених особина или нриродних иаклоности, него извесно и то, да како се тада „дрво савије, тако и остаје" целога века. Доцније га је све теже савијати. Што кућа и породица начини, то често никака сила више не рашчиња. А из овога се види, да је ово прво, домаће, породично, кућевно или родитељско васиитање од највеће важности. С тога се у образованих народа њему п поклања највећа пажња. Залуд ће после бити криво дрво исправљати. Оно ће да пукне, или ће бити „крива Дрина"... За то и ми у бризи о реФорми васпитања морамо обрнути највећу нажњу овоме пр : воме васпитању. * Домаће васпитање дели се на две знатне нериоде. Прва је она, док је дете у наручју или крилу материну, нред њом, поред ње и на њеним очима. Друга је она, кад се дете дохвати својих ногу, п, радосно што је то дочекало, радосно што 19