Просветни гласник

НАУКА И

НАСТА1и

15В

Из ових одобрења види се да већина родитеља сматра ручни рад као научан предмет а многи као занат. Ми смо примили за сад по 20 ученика из сваког разреда. Сваки ученик има своју кедељицу да се не би прљао у раду. Одушевљење је у ученика велико. Чим виде наставника, питају кад ће имати часове рада, и ако знају распоред часова. Ако је празник, сви моле до дођу да раде. На часу је велика заузетост н утркивање, ко ће пре и боље урадити. По пеки чак плаче кад не може другог да стигне. За немирне у школи велика је казна забрана доласка у радионицу и брзо се понрављају. II ПЕДАГОШКО-ПРДКТИЧКИ ДЕО Да би се увеџбала детету рука, око и мозак за сваковрсни посао, и да би му се тиме развијала стваралачка моћ; да би се гајила у деце иредузимљивост и истрајност у раду, те да се привикавају радгЈ а одучавају од нерада; да би се потпомагао морални развитак у деце тиме, што су мање беспослсна, те је мање прилике да греше; — једном речју, да би се иостигло хармонијско образовање душе и тела , свуда се уводи шведски ручни рад т. з. слојд, као најподеснији за ову сврху. Њега има од внше руку, али су најглавнија два система: Њееов и готенбуршки. 11о Њесовом систему тражи се, да сам учитељ наставља у свом разреду, а по готенбуршком уводи се учитељ нарочито спремљен за тај посао за све разреде, или га предаје, у недостатку овог, какав занатлија. Но, да би се постигао горњи циљ, не мора то бити баш слојдов ручни рад. Колико годјеиарода заводило ручни рад, сваки је дотеривао овај предмет према својим потребама. Ми смо покушали, да заснујемо српски ручии рад, према нашим приликама; али на основицп Њесовог система, који су узели готово све напредније државе, које су законом увеле овај предмет у своје школе као обавезан. Слојд се може посматрати с различитих гледишта: с тачке газдинства, практичне вредности, педагошке, занаства и с много других гледишта. У свету иедагошком постоји мишљење, да на ручни рад ваља гледати са чисто иедагошког гледишта, у колико он доприноси ђачком умном, физичком, моралном, техничком и естетичком васгштању. Но, и ако ручни рад ваља да је у школи, као засебан предмет, са својим посебнпм својствима, и захтевима, ииак нама домаће, економске и приЦРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК 1897. 1'.

вредне ирилике заповедају да се при овоме обазиремо и на њих. Ручни рад треба да има ове особине: 1.) да веџба руку и око, а с њима и мозак; 2.) да буди љубав и вољу за рад; 3.) да гаји социјалне врлине, као што су: самосталност, ред и тачност, пажљивост и издржљивост, дружељубље и трпљивост, благост и помагање, и многе друге ; 4.) да потпомаже негу телесног и душевног здравља. 1. Вежба руку, ока и мозга. Основне су школе за основно образовање. Сви предмети, који се у њој предају, дају само основицу. Разлика је између заната у радионици занатлијској и ручног рада у радионици школској. Овде се даје ученику само основа и уводи се у рад и телом и душом. Ео хоће да буде свештеник или грађевинар, не учи одмах с почетка предмете, који ће му важити за струку. Тако исто и ручни рад неће давати стручно образовање већ основе рада, вежбајући руку, да буде умешна, и око и мозак; да размишља и ствара. Кад дете ради ма што, онда му се рука вежба у покретима, око у премеравању, а мозак у смишљању и стварању. Људи, који сами себеназивају ирактичарима, веле, да се ручним радом неће сиремити ученицп за ирактички живот. Не сиоримо истину, да је основна школа дужна да спрема ученика за живот, али не и за занатлију. Од куда може ученик себи изабрати занат, који ће га хлебом хранити, и колико ли би учитеља занатлија требало, те да »се сваки ученик спреми у оном занату, који би изабрао ?!.. Школа ће се само приближити захтевима самозваних практичара, али у свему неће никад. Ниједна пак земља на свету не би била у стању да заведе у школу онолико заната, колико треба људима у животу. У варошким школама ако би се и могло ово постићи, јер има више учитеља па и занатлија; али у селима никада. Сем тога, нема се ни времена. Јер, док се ностане калФица само у столарском занату, треба 3—4 целе године. А колико ли би тек требало година ученику са 3—4 часа недељног изучавања ?! А колико треба за друге занате!!.... Ми смо напред напоменули, да је основној школи задатак: да даје основно а не стручно образовање. Увођењем заната у школу иремашио би се циљ, и ■ то не би била више основа већ занатска школа. Ручни је рад низ методички груиисаних предмета (по строгој системи), модела, из рџзних занатских струка, као: из картонаже, столарства, стругарства, дрвореза, лимарства и т. д. А из овога се види, да ручни рад није занат, већ збир нредмета лакших за рад из разних заната, којима хоћемо да 20